Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

28

држава није могла дати никаква јача отпора вла- ј дарима обновљене асиреке државе. Најпре је нападе Тиглат-Пилесар (Фул), кога позваше у помоћ •Јудејци противу удружених Израиљаца а Дамаштанаца (Фекаја и Респна); побеђени, опустошени и поробљенп Израиљ мораде плаћати данак (§ 37.)- А када пови израиљски цар Осија поче тражити помоћи у Мисираца, Асирципоновише своје нападе; после двогодишае опсаде престоницаизраиљска Сакарија мораде се предати цару Саргону, којц је опљачка а краља и велики део народа (до 30000 душа) одведе у ропство ; нешто се разбеже у Јудеју, а нешто чак у Мисир (721). Опустелу земљу асирски краљеви населише народом из источних крајева своје државе, нарочито Асирцима. — Из мешавине ових иасељеника са заосталим Јеврејима, (од којих примише и веру, мењајући је својпм предањима), постадоше СамариЛани, крвни непрпјатељи јеврејски. д. Царство јудејско (953 — 586). § 73. Унутрашње стање. — Нешто је мирније текао унутрашњи *живот државни у Јудеји. Овоме је много допрнносило и то, што је овде за све време државног трајања била једна династија, Давидова, противу које се, као законите, нису дизали отмичари, ма да је и у Јудејп било убистава и крвавих отимања о престо међу члановима царске лозе (Готолија). За унутрашњи је мнр много чинило и то, што је овде боље чувана вера у Јехову, ма да је н ту било неких царева, који су не само трпелинегои уводили веру у туђе богове (Манасија тестером жива престругао пророка Исаију, за верске прекоре и опомене). § 74. Спољашњи односи и пропаст. — Горе је било са спољашњим положајем Јудеје: мала и слаба, она је најчешће подлегала у борбама са својим непрпјатељима. Немоћна да се сама бранп од најближих јој противника, она је тражила помоћи у туђпна; на позив њенога цара (Ахаза) и умешао се аспрски владар у сирске међусобице, што се све свршпло, истина, пропашћу њених противника (Дамаска и Израиља), алп и њеном завненошћу од Асирпје. Ну, тек с нестанком државе израиљске управо п настаје време велике опасности за Јудеју; с пропашћу њених северних суседа нестало јој је и заклона према Асирији, чијим нападима Јудеја тада бп непосредно изложена. Јудејски цар Језекпја сада поче тражитп помоћи у етиопскомисирскпх Фараона (§ 22.), као прпродних својих савезнпка протпву силне Асирије, мимо свег опирања пророка Исаије, који је сав спас очекивао

само од Јехове. С падом Мисира под Асирију, потпаде под ову и Јудеја, а по пропасти аспрској дође она под власт вавплонску (§ 40.). Тајни савезп с Мисиром и буне за ослобођење само су убрзали пропаст јудејску : по последњем устанку, под Седекијом, Навуходоносор освоји п разруши Јерусалим, а краља и велики део народа (нарочптоиз вишпх редова) одведе у „ роиство вавилонско " (586). Култура. § 75. Вера. — И јеврејска је вера била у почетку многобожачка, учећи да има више богова, духова, који светом управљају (елохими); поред богова који владају прпродом, звездама, пма их породичких (тераФими) и нлеменских, којп су браниоци п чувари само једне породице или једнога племена. Ну Јевреји су врло рано дошлн до појма о једном Богу, Јехови, који се истина јавља у природи (у облаку, муњи, грому, земљотресу, пламену), али је ипак над њом и као впше духовно биће светом управља и о њему се брине. У овоме је и била главна заслуга великог законодавца и пророка Мојсија, што је, реФормујућн дотадашњу многобожачку веру (на Синају ?), уздигао значај једнога Бога, забрањујући Јеврејнма да имају друге богове и да се њихним ликовима клањају (Декалог.). Али је ипак и код Јевреја чист појам о Богу помућен тиме што је Јехова народни бог јеврејски („бог Израиљев" , „Аврамов" итд.), бог само једнога пзабранога народа, о којем се брине, којим управља и вољу му своју казује преко нарочитих изабраних људи (Мојсије, првосвештенпк Самуило, пророци). За овај појам о народном богу биле су везане и неке божанске особине, које чпне главно обележје јеврејскога Јехове: он је бог осветник, који „походи грехе отачке на сиаовима до четвртога колена"; он је ираведан али п гњеван; он не опрашта, нити је мплостив. Ну миоги векови несретног државног живота, нарочпто после распада јеврејске царевине, најпосле су морали изменити и сам појам о Богу ; Јехова, који је напустио свој народ помажући чешће и више другима, морао је изгубити значај бога једнога народа и постати општим Богом свију народа, Богом браства^и љубави, праштања и милосрђа. (Начела нознијпх пророка и хришћанства). Храм. Олужба Јехови била је у молптвама н жртвама. У почетку је бнло миого места на којима се жртвовало (»на висовима п под сваким зелеиим дрветом*); Мојснје пак, желећи што јаче истаћи милао о једиом Богу, допустио је да може битн само један храм, који је он начинио од нлатна (»шатор од састанка*), пред чијнм су се олтаром жртве једино могде приносити. Место овог покретног храма доцније је Соломун у Јерусалиму саградио велпки храм од »камена и