Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

кедрова дрвета* , а обликом налив на онај. Ту је , у Светињи над Светињама , пренесен ковчег завета с каменим плочама, на којима су биле божје заповести. — Храм Соломунов (слика 17.) био је обрнут истоку; шпрок је био 20 лаката, дугачак 60, а висок 30. Зидови су му били од великог камења, дрвенарија кедрова резана и обложена златом ; иред уласком је био трем и два китњаста бронзана стуба. У храму су биле само две нреграде: а) Светиња , у којој је био златан олтар, златан сто за хлебове и златни светњаци, и б) Светиња пад Светињама, где је био ковчег завета с крилатим херувимима од позлаћеног дрвета. У овај је део храма смео само првосвештеник ући једном у години дана: у Светињу су улазили свештеници да врше разне обреде : ту

њеног одмору и служби божјој, била су код Јевреја три велика годишња празника, сва три у почетку само успомене на најстарији, сточарско-ратарски живот. — Седмодневном иасхом светковано је пролетње буђење природе, којом су нриликом жртвоване биљне и животињске првине (»пасхадно јагње и пресан хлеб'); доцније је овај нразник добио значај празновања јеврејског изласка из Мисира. На седам недеља за тим (50. дана) било је празновање жетве, збирања плодова, када су принашане жртве захвалпе ; доцније је за овај празник била везана успомена на синајско законодавство. Седмог месеца ио насхи био је јесењи иразник сеница (као сећање на некадашњи номадскп живот под шаторима ), али је он доцније значио успомену на лутања но Сннају. Оно је још бш> ираз-

Сл. 17 Соломунов храм; изглед с лица.

се палило мирисаво кадиво. ту остављани хлебови. Пред вратима храма био је велики олтар за жртве, »бронзано море" и умиваонице за прање жртвених делова ; ту су даље били котлићи, машице, ножеви и друго што је требало за жртвовање. Један ниски зид одвајао је двориште храма од другог дворишта, у које је могао долазити и сам народ. — Према храмовима других народа Соломунов је био то што и сам јеврејски народ према другима : мали храм малог народа. Празници. Од како је Соломун сазидао храм Јехови, од тога се доба у Јерусалим стицао побожни јеврејски народ и из удаљенијих крајева, да ту проведе велике црквене празнике. Осем суботе (»одмора"), седмог недељног дана, наме-

ник очгшИења од грехова, за ко.ји се приправљао народ постом и жртвама за очишћење (».јарац за грехове*). — Осем годишњих празника, Мо.јсијевим законима наређује се и светковање сваке седме (суботне) и аедесете године (јубилеј): прве , као године за одмор земљи , ко.ја се тада није смела ни обрађивати, а друге, као опросне године, када ће се робље откупљивати или и отпуштати, и баштине враћати својим првашњим господарима (»земља да се не продаје на свагда, јер је земља Госиодња, а људи су само дошљаци и укућани код њега«). Ну изгледа да се ове закоиске одредбе или нису никад ни остваривале, или су биле кратка века, те да је и празновање ових година било само можда у ранија времена,

Сл. 17. Соломунов храм; пзглед са стране.