Prosvetni glasnik

§ 76. Свештенство и пророци. — Код Јевреја, к,од којих су цео жнвот и сва историја нераздвојно везани за веру, морао се врло рано издвојити засебан ред људи, који ће вршити службу богу Јехови. То су били свештеници , левити, којима је дужност била да чувају храм, врше богослужбене обреде, прпносе жртве итд. Чин је свештеничкн био наследан у породицама из племена Левијева, ма да је у доцније доба било свештеника п осем левита. Немајући свог земљишта, они су добивали десетак од стоке и земаљских производа што су им Јевреји давали, а имали су и свој део од сваке жртве. Врховну управу над читавом богослужбом и левитима имао је ирвосвештеник, увек из породице Аронове. Ну ни првосвештеник ни свештеници нису имали никакав особити, привилеговани положај у јеврејском друштву све до пропасти јеврејских државкца; веровање у једнакост свих Јевреја пред Богом сметало је јачем издвајању појединих редова. Тек с нестанком световне краљевске власти, а нарочито од времена робовања, све се јаче уздизао значај свештенства а особито првосвештеника. — Много јачн утицај него свештенство имали су на ток државних послова иророци. Још првосвештеник Самупло беше основао школу за Богом надахнуте беседпнке или иророке , и од тога их је доба било иовише по већим градовима. Повучени од светске вреве, они су свој живот проводили певајући песме Јехови и размишљајући о Богу п његовим законима. Када по деоби царства, вера у Јехову поче малаксавати, они се јавише као његовн ватрени браниоцн, сузбијајући у исто доба идолопоклонство и претећи божјом казном царевима који га помажу. Мспуњени вером у Јехову и уверењем у своје посланство, пророци су говорили у име божје, упућивали цареве и народ шта да раде и, предвиђајући догађаје, прорицали судбпну народну. Уздижући све већма појам о једном Богу, једнаком и милостивом за све, пророци су објављивали да ће доћи време када ће бити један Бог свима народима и када ће настати златно доба на земљи (царство божје, Месија). Поред своје политичке и верске улоге неки су од пророка створили и најлепша дела јеврејског песништва (Плач Јеремијпн). § 77. Устав. — Власт очинска у породици јеврејској прешла је у племену на племенске старешине, на судије. Ну као год што је деоба јеврејског народа на племена у доцније време бпла више по имену него у ствари, тако се и судска власт простирала над већом или мањом облашћу земље јеврејске, без везе и ограничавања за сама

племена. Када се пак услед многих бораба и пораза, код Јевреја јавила јака потреба п тежња за јединством, онда се и дотадашња слаба веза племенска (Федерација, са 70 стараца на врху државном?) претворила у државу јеврејску са царем на челу. Цар је био врховни војвода, највиши судпја, управо заступник п представнпк самога Јехове, који је једини ирави управљач свога пзабранога народа. Млропомазањем царевим дават је његовој властп неки божански карактер, тј. божанска власт прелазила је на цара. Ну ппак је у рукама владалачким била само светска а не и духовна власт. § 78. Књижевност. — Стара јеврејска књижевност је у Старом Завету, који својим садржајем и обиљем показује у коликој је мери код Јевреја онога доба била негована писменост и образованост. По садржају свом књижевни споменици јеврејски деле се на: а) историска дела, у којима су гатке, народна иредања и историске белешке нз живота јеврејског народа (петкњига Мојсијевих, књиге о судијама, царевима итд.), и б) иоетска дела, нарочито лирског и иоучног садржаја (књига о Јову, Псалми, Приче Соломунове, Проповедник, пророчке књиге итд.). — У наукама се пак стари Јевреји нису уздигли над обичним, основним појмовима научним (у аритметици обично рачунање, у геометрији мерење зегиљишта, у медицини неколико лекова и начина лечења, прописани Мојсијевим законима итд.). § 79. Уметности. — У Јевреја није била развијена ни једна грана ликовне уметности. Све њихове веће и лепше зграде, дворове и храм јерусалпмски подигли су им Феничански мајстори. Верски пак појмови о невидљивом Јехови, који сене може ц не сме представити видљивпм, материјалним обликом (једина спирнтуалрстичка вера старог света?), нису допуштали грађење ликова и слика божјих, чиме су уништени сами извори за ликорезну и сликарску уметност. — Једина грана уметности, коју су Јевреји неговали, била је свирка (му.зпка), најчешће као нратња верскпх песама (псалама).

5. МЕЂАНИ И ПЕРСИЈАНЦИ. Зекља и народ. § 80. Иран. — Између месопотамске и пндостанске нпзије уздиже се. за једно 1000 м. над морем, Иран, земља Аријанаца. Огранци високих нланина које су јој но граннци : Сулимана, Хинду-