Prosvetni glasnik

32

малоазиских народа била је порекла аријанскога ; неки су међу њима (Фригијанци, Диаијанци) били по језику, вери и обпчајима веомабдиски Грцима. За неке се пак мисли да су били семитскога порекла (Каријанци.) Главније државице мадоазиских народа биле су : у североисточном делу М. Азије Мезија, у чијем је приморју био чувени град Троја- јужво од ње билаје Лидија , с градовима Сардом и Магнезијом; на и. од њих двеју а дубље у унутрашњости бида .је Фригија, за чију је ирестоницу Гордију везанагатка о сиромашном сељаку Гордијт! који је постао краљем и, за успомену на своје порекдо. везао на нлугу »Гордијев чвор«. На ј. приморју биле су неколике мање државице: Карија, Ликија, Кидикија и др. Историја свију ових малоазиских народа почиње тек са VIII ст. ире Хр.. управо онда када су лидски вдадари (Гигес, око 700, Адијат 618—563) успели да под своју власт уједине скоро читаву М. Азију. Источна граница лидској држави бида је река Халис, до које с друге стране допре тек створена држава медска. Грци из приморја мадоазиског такође су признавали вдаст дидских краљева. б) Персијанци. §. 85. Кир (перс. Курус, 558—529). — Персиска историја почиње с падом Медије, а ове је опадање дошло исто онако брзо као што јој је и уздизање бидо нагло и као што се то често дешавадо код источних народа. Јер по смрти предузимљивога Кијаксара дође на медски престо његов син Астијаг, којега из безбрижног му живота по лову и раскошном двору истрже тек буна његова вазала, персискога кнеза Кира. У борби која се међу њима отвори, Астијаг изгуби н круну и државу (558?). Гатке о Киру. Нагда пропаст Медије и брзо уздизање Персије јако су утицали на машту народну, те се око ових догађаја створише многе легенде, које су нам очувади неки грчки писци и у којима је гдавно лице Кир. Градиво је у њима, у гдавном, узето из народних песама медских и персиских, а историска им је језгра можда само то, да је Кир био у двору Астијагову са осталим угдеднијим мдадићима иокорених народа (као таоци иди као дворјани и будући пријатељи медске владавине ?) С падом Медије Киру су брзо пале у руке све оне земље, којима су дотле владали Међани, и његова се држава, тек што је постала, прошири од Хилменда до Кавказа и Халиса. Страх од овог наглог ширења персиске државе удружи околне народе те се противу Кира склопи савез, којему вођ беше лидски краљ Крез и у који, поред Мисираца и Вавилонаца (§ 24), уђоше и Грци. Борбу отпоче Крез, јер уздајући се у снагу своју и својих савезника а охрабрен још и пророштвом („велико ћеш царство разрушити"), први пође на Кира. Ну после једног омањег пораза на Халису, Крез се повуче својој престоници; њој се сада упути и Кир, опседе је па је после неког времена и заузе а Креза зароби (легенда о Киру и Крезу). Лидија

паде, а персиска се држава проширп до Егејскога Мора ; мало-азиски Грци дођоше иод власт иерсиску (545?). Док је Кпров војвода Харпаг довршивао освајање зап. прпморја М. Азије и оближњпх острва, дотле се Кир обрте истоку п продре до Инда и Јаксарта. Носле неколико година ратовања на тој странп унути се Халдеји, и без великпх напора савлада последњег краља вавилонског п освоји Вакилон (§ 41.), одакле још пусти и заробљене Јудејце, дозволив им уједно да собом носе златно и сребрно посуђе својега старог храма, које они после оставише у обновљеном храму јерусалимском. Тако убрзо за Дидијом пропаде и Вавилонија, друга велпка и стара држава азиска, а с њом дођоше нод персиску власт и све оне земље и народи, који дотле беху Вавилону подани (Спрци, Фенпчани, Араби). Кирова држава заузе огромне просторије : од Инда до Средоз. Мора, и од Јаксарта до Нила ; сем Мисира, сав стари културни свет уђе у Кирову државу. Као почетак, тако је и свршетак Кирове владавине тамом обавијен. Чини се да је последње године својега владања провео на унутрашњем уређивању своје државе, а живот да је завршио негде на истоку њеном, бранећи је од туђинских нападаја (Масагети? Дербици?). У Пасаргади је био спомепик, за који се вели да је Кирова гробница, из чега би се могло закључити да је умро природном смрћу у дому свом. § 86. Камбиз (перс. Камбузија, 529 — 522). Киров син и наследник Камбиз поче се одмах спремати на Мисирце, јединог, још заосталог, непобеђеног савезника. Ну пре него што ће поћи, убије он (из бојазни од побуне?) својега брата Бардију (Смерда), који је такођеод оца добио неке области под управу, па се онда упути на Мисир с великом војском и флотом , коју му спремише грчки и Феничански градови, и нападне га с мора и са сува. После победе код Пелузије паде му у руке Мемфис заједно с последњпм краљем мисирским Псаменитом, који се ту беше затворио. С иадом Мисира цео стари културни свет доби једнога госиодара. Из Мисира се Камбиз поче спремати на нова освајања. На једној га је страни мамила богата и тада већ чувена Картагина, а на другој Етиопија, о чијем богаству и особитостима допираху баснени гласови („животворна вода" , обиље злата итд.). Камбиз се одлучи да на обе завојшти, али му пропадоше оба предузећа; јер како Феничански мрнарц не хтедоше поћи на Картагину, то он посла нешто војске сувим, која му у дибиској пу-