Prosvetni glasnik

стињи и пропаде. Он се сам пак с гл.авном војском крену на Етиопију, али се с половине пута мораде вратити; жега н глад упропастише му скоро сву војску и он се гњеван врну у Мисир. Ту за кратко време почини многа здочинства (из опакостн или душевне оболелости?), не штедећн ни људе ни обичаје (убпо Аппса, своју сестру и др.). Враћајући се у отаџбину, чује на путу глас о побуни Гоматиној, пожури се у Персију, ну до ње не дође ; негде га у Сирији нестаде непознатом смрћу (завера ?, самоубиетво ?). § 87. Лажни Смерд (522). У Перснји је мало ко знао за убиство краљевића Бардије; држало се да је негде притворен те да се може и појавити. Овим се згодно умеде користпти неки Гомата (маг ?, Међанин?), издајући се за убијеног Бардију, на кога је одиста и био налик. Намера му се брзо п оствари; најпре га за краља признаше оближње области, а по смрти Камбизовој и остало царство. Да би пак и покорене народе за се задобио, ослободи их порезе и војске за три године. Али се ова обмана није могла дуго крити, те и Смердова владавина би кратка века. Седам персиских великаша склопе заверу, убпју отмичара, а на престо персиски дође један од завереника, Дарије Хистаса (син Вистасппн), најблпжп сродник изумрле династнје Ахеменовића. § 88. Дарије (перс. Дарјавус, 522—485). С ових наглпх иромена на персиском престолу оживеше у покорених народа наде за ослобођење, и на један мах се дигоше буне на свима странама огромне персиске царевине. И док Даријеве војводе угушиваху устанак у Сузпјани, а он сам тешком муком буну у Вавилону, дотле се дигоше устанци у Медији, Асирији, Јерменској, Лпдији, па и у самој Персији. И само крајњим напрезањем и усталаштвом својим, храброшћу и пожртвовањем својих војвода (Зопир код Вавилона) и своје војске могао је Дарије савладати све опасности и очувати круну и царство. (Успомена на ове борбе је споменик Бехистун). Даријева освајања. Али су углед Даријев а можда и еталност његова престола захтевали да се не задржи само не ономе што је наследио од својих претходника, него да и он што држави придружи. И тако после бораба за одржање отпоче и он освајачке ратове. Ну персиска је држава већ била дошла до својих природних и скоро непрелазних међа (планпне, мора, пустиње); излаза је било само на две стране: ка Индији и Европи. И Дарије се најпре упути на и., и од освојених

земаља по Пенџабу створи нову сатрапију (Индију); алп убрзо, нз непознатих нам узрока, напусти тамо даља оевајања те се обрте западу, да покори Грчку. Ну п њу не нападе одмах, него се најпре упути на Скитију: да ли жељан да власт своју прошири и над обалама Црнога Мора, или само да заплашп задунавска скитска племена, те да с те стране буде миран за време својих бораба с Грцима — не зна се поуздано. И тако Дарије пошље напред војску извидницу на с. и једну Флотилу у Дунав, па се затим и сам крене с огромном војском (700.000?) и флотом , коју му морадоше спремити малоазиски Грци, премости Босфор , па се упути Скитији источном страном Тракије и пређе Дунав нред његовом делтом на мосту од чамаца, који му саградише Грци, чијем га чувању и повери (Хистије, Милтијад). Скптија. Скитијом се у старо време звао сав онај широки појас европске и азиске низжје, који се са севера савија оао Касписког и Црног Мора све до доњег Дунава (азиска и европска Скитија). Ту су становада многа земљорадничка и сточарска пдемена, разних имена а по свој прилици и разног порекда, ади су их стари Грци звали општим именом Скита. Неки научници мисде да под Скитима (нарочито Сарматима) треба разумети Словене, који се с тим именом јављају први пут у историји. Ово није тако поуздано, а поузданије је то, да су у Ските одиста рачуната многа словенска племена, која су се са Скитима, као најближим суседима, граничила и мешала, као год што су се опет на дадеком истоку у Азији Скити поступно губили у племенима са свим другога, туранскога порекла. Скити су на сву|прилику Аријанци, а лако је могућно да су се они последњи^издвојиди из аријанске заједнице и дошли у Евпопу. Један великидео Скита (дубље на копну) звао се и Сарматима, од чега Скитији име и Сарматија ( азиска , међу Доном и Волгом, и евроиска, западно од Дона). Говорећи о Скитима Херодот их деди на земљорадничке (они што су на северу), сточарске (источне) и краљевске Ските (на јуту), који владајунад оним првима. Вели, да од свих народа Скити умеју најбоље да чувају своју слободу, да немају ни градова ни тврђава, а своје куће, кода, вуку са собом ; вешти су стрелци а не живе од земаљских плодова, већ од стоке, коју са собом воде, па ко ће их, вели, стићи и победити? Пмају многе богове, али олтаре и ликове иодижу само ратном богу, којему сваке године приносе многе жртве, сточне и људске (заробљене непријатеље), на огромном спалишту У чи.јој је средини усађен мач, слика божја. У рату секу главе непријатељске, као знаке победе, и пију крв непријатеља ко.јега првог убију. — Пмају много гатара ко.ји по прутићима, што их уза се носе,умеју да проричу судбину. Својега краља сахрањују с великим почастима, којом приликом убијају и с њим у гроб мећу једну од његових жена, по којег догдавника, његове слуге, коње, оружје, лепше посуђе итд.*_(кургани, тумули). У Скитији се Дарије нигде не могаше сукобити с непријатељем. Нзбегавајући отворену борбу н мамећи га дубље у своје равнице, Скити му само узнемириваху војску и уншптаваху храну. После 15