Prosvetni glasnik

ОИШТА НСТОРИЈА

руда н драгог камења. Индија је од вајкада била земља чудеса; њено је обиље будило човекову машту, али усаављивало његов разум и радљивост. § 94. Народ. — Староседеоци индиски била су нека црњкаста илемена , која су дошљаци са севера (око 2000 ? пре Хр.), Аријанци, како се сами зваху (од Арија = Изврсни, Пл.еменити), поступно потискивали, негде истребили (у Индостану) а негде покорили (Дравиде на Декану). Ова борба најпре са староседеоцпма, а доцније међу сампм аријанским племенима, испунила је читава столећа индиске историје, и уз прпномоћ разноликости нндиског земљишта била главним узроком иолитичке раскомаданости и друштвене нејсднакости пндиском друштву. Историја. § 95. Аријанци у Пенџабу. — Силазећи с азиске впсочине (Памира?) Аријанцп су најпре заузпмали горње поречје Инда и његових уточица (Пенџаб), и ту провели прве векове својега државнога живота. Подељени на многа племена, они су по свој прилици ималп и много омањих државица са својим племенским старешинама као краљевима (раџе). Бавећи се у главном ратарством и сточарством а живећн по својпм селима и градовима, Индијанци тога времепа нису имали строго подвојених редова друштвених, ма да је било богатијих н одличнијих породица, чији су чланови (наследно?) уз краља заузимали главније положаје у држави за време мира, а састављали његову војску у ратно доба. — Кућнн је старешина молио богове п приноспо жртве за свој дом, краљ за своје племе. Али се овај посао временом све већма нрикупљао у руке свештеника као јединих иосредника међу боговима и људима. § 96. Борбе за Гангино поречје. — Безсумње је морало неколико столећа (до XV. ст. ? пре Хр.) трајатп ово поступно освајање водопађе Индове. Потреба за новим пашњацима, насељеност, потпскивања нових племена, а можда и жудња за освајањем, пзазвати су нове борбе с црњкасгпм староседеоцпма за иоречје Гангнно. Овим се ратовима почиње витешко доба индиске историје, опевано у индиској епопејп Махабарати. Вековп нових бораба и освајања створише и нове прилике и ново уређење индискога друштва: племенски владари постадоше моћни краљевн, из њихне се војске разви ратоборно властеоство, а покорена племена спадоше на положај презрених слугу или робова. Чини се, да су неограничено краљевство и ј

силно илемство биле иоследице аријанских ратова за источни Индостан. — Када по освојењу Гангине долине престаше ратови, отпоче и ново друштвено уређење индиско. Војннчкп ред, нешто ослабљеп многнм ратовима, нешто омлптао жарком климом и прпродним обиљем, стаде губити н своју моћ и свој значај. За временом рата и војничке славе наста доба мира и размпшљања, вере и маште. Последица је тога била, дајепрво место у индиским државицама заузело свештенство, место ратника, који су га дотле имали. § 97. Стварање каста. — С освојењем Индостана отноче јаче издвајање иојединих редова у индиском друштву, па се заврши најстрожом иодвојеношЛу њихњом (кастама). Покорена илемена према отпору који даваху, или постадоше правп робови, или само изгубише своје земљиште и своја имања и постадоше слуге и надничари својих победилаца, примивши уједно њихов језик нњихне обнчаје: немајући својнне, ови бар очуваше личну саободу. То беху судре. Много су нижеи горе стајала она староседелачка племена, која или даваху јачег отпора освајачима, или теже и спорије примаху језик и обичаје победилачке. Од њих временом посташе презренн редови чандала (у Индостану) и иарија (на Декану), чији је сам додир скрнавио , којпма се милостиња могла датп само на црепу, и који су вршили најниже послове у друштву (гробари). Кад се доцније са свим утврди сталешка подвојеност, у ове најннже редове, а са засебнпм именима, падаху и деца мешовитих бракова. Од Аријанаца се у главном створнше трп реда. Плодност земљина мамила је на обраду, и један се великп део освајача одаде мирном и безбедном жнвоту ратарском , напуштајући даља освајања п ратовања. С унапређењем земљорадње, с богаћењем, с јачимразвитком потреба и с тежњама за бољим намирењем животнпх намирница издвајао се пз овога реда п стварао ред занаглиски и трговачки. Сви су овн чианлн засебну касту вајсја, која је, поред свег богаства што га је у ње могло битн п свог арпјанског порекла, била но имућству п угледу далеко испод других двеју „вишпх'' каста: војничке и свештеничке — За све време аријанских бораба ио Индостану од великог је значаја морао бити војнички ред, ксатрија , те је с тога п заузимао тада ирво место у индиском друштву. Алп су годпне мира што затим наступише, ишли на руку тежњама и дотле већ моћног и угледног свештенства, брамана , те временом овај ред заузе прво место (око IX ст. пре Христа)