Prosvetni glasnik

ОПШТА ПСТОРИЈА

§ 103. Острва. — У Грчку треба рачунати п сва острва Егејског и Јонског Мора. Многа су од њих наставак саме обаде уз коју су (грчке илп малоазиске); она даље у мору су заостале врлетп водом разривеног копна ; отуда су скоро сва брдовита. За културни и историски живот грчког народа од великог су зна^аја била острва Егејског Мора, јер су послужила као мост преко кога је образованост источних народа прешла у Европу, Изузев поједина удаљена острва, сва су остала збијена у неколико гомила. Тако: УЕгејском Мору: Киклади, острвска гомила у ј. делу тога мора (међу којима су Дел, Накс, Пар); Јужни Сиоради уза западну обалу малоазиску (Лезб, Киос, Сам); Северни Сиоради уз источну обалу Средње Грчке (Еубеја), у које се рачунају и острва трачког приморја (Тас, Самотрак, Имбро па и Л.емно). Одвојена од ових гомила су острва Саронског Затона (Саламина, Егииа). Сва ова острва, као и море у коме су, затвара с јужне стране један острвски низ, који почиње с Китером код Пелопонеза, па се преко нај већег грчког острва Крете (8600 кв. км.) завршује Родом на малоазиској обали. У Јонском Мору: Јонска острва, већпном уза саму обалу (Коркира, Л.еука, КвФалонија, Закинт). § 104. Реке и језера. Све су грчке реке омање; највеће међу њпма нису пловне ни занајмање лађице, већпна их пак преко лета пресушује. Од језера, осемКоиаиса, има још неколико омањих у Етодији, Акарнапијп и Тесалији; а у многпм од њих има воде само у кишно доба. § 105. Клима и производи. — И кдима је грчка веома разноврсна. На њеном мадом земљишту могу се наћп и јаке зпме северних крајева и топда дета јужњачка. Отуда је и биљни свет веома раздичан; пданпне су иокривене зпмзеденом шумом (довор, чемпрес), по низијама успева памук п пиринач; масдиника има по цедој Грчкој, а по Кикладпма су читаве шуме лимуна п неранџе. Ну земља нпје баш најилоднпја п с муком хранн гушћу насељеност; најплоднији су крајевп тесалска, беотска и месенска равница. § 106. ТопограФИЈа. — Прпродна раскомаданост Грчке, услед јаке разите и висннске разгранатостп, веома је пшла на руку политичком комадању њеном. Њене су жупе биле засебне државпце, чијој је тежњи за самосталношћу помагала сама прпрода. Државице и главнији градовп и или су ово:

У Северној Грчкој : 1). Тесалија, у којој су већи градови бидп: Фере, Лариса, Фарзада, п 2). Еиир, у чијем је граду Додони било најстарпје пророчиште Зеусово. И у једној и у другој државици било је повпше племена, које су Грци сматрали као полуварварска. У Средљој Грчкој: 1). Акарнанија п 2). Етолија, у западној половинп. У обема су бпла сурова и ратничка племена, до којих је слабо и допирада грчка образованост. з). Заиадна Љкрида са гл. местом Амфисом. У псточној половнни бпле су: 4). Дорида ; 5). Фокида с градом Дслфима, где су били храм и пророчиште Аполоново ; 6). Беотија, у којој је, поред гл. града Тебе, бидо још неколико градова: Херонеја, Коронеја, Леуктра, Платеја, Танагра; 7). и 8 )., две источне Локриде, у којима су градовп: Опунт п Кнемпд, и 9 ).Атика, где је гл. град Атина.— На Коринтској Правлаци су биде две државице, од којих 1). Жегара с градом Мегаром, пада у Средњу, а 2). Коринтија с Коринтом, на ниском и најужем месту на превдаци, у Јужну Грчку. У Јужној Грчкој: 1). Ахаја са градовима Патре а Егион; 2). у Аркадији: Мегалоиољ у средини, и Мантинеа и Тегеа на и. страни; з). у Елиди: Елида и Олимиија са светим гајем, где су држане одимписке игре; 4). у Арголиди : Арг с тврђавом Ларисом, Микена, п Тиринс са остацима киклопскпх зграда; 5). у Месенији Месена н о). у Лаконији Сиарта и Хела. § 107. Народ. — Не може се нпшта поуздано рећи о најстарпјпм становницима Грчке, које су Грци тек у позније доба називали Пелазгима. За ове се још ни данас не зна, јесу ли билп староседеоцп Грчке илп су то само њени становнпцп пре додаска грчких пдемена, у које су се после претопиди, идп је, најпосле, то само најстарије име грчкога народа (Пелазги — стаои ?). Тако се исто само нагађа којим су путем (са с- или п.) Грци дошлп у јужне крајеве Балкапскога Полуострва. Као истинито може се узети само то: да су Грци веома сродни с оннм племенима, што су се настанила по Итадији (Италпци) ; да су као и ови индоевроаскога иорекла; да су још у незапамћено доба дошли у ове крајеве; да су бпли подељени на многа племена с разнпм именама док најпосде није име Јелина (име једног племена у Епиру или Тесалији?) погоднпм придикама постало пме чптавог иарода, под којпм је у старој историји и познат. п којнм се издвајао од оста-