Prosvetni glasnik

47

лих народа, еазивајући ове варварима. Ну ово као да није било пре IX столећа пре Хр,; јер се у ранијим народним песмама (Хомер) Грцизову обично Ахајцима или и Данајцима. Италици су их пак звали Грцима, по пмену једног племена у Епиру, те им је ово пме остало све до данас. Што се тиче пута, највероватније је да су грчка племена дошла у ове земље са севера (§ 42), те заузела иајпре данашњу копнену Грчку, а одатле иосТупно захватала острва и М. Азију. Али се сви научници не сдажу у томе, да су Пелазги, Ахајци и Јелини само разна имена једног истог народа, а у разно доба његовог историског развитка. Једни на ир. држе да су Делазги и Јелини различни народи, али једнога порекла; други пак, да су то и различни народи н различнога порекла (ЈТелазги — Семићани?); али су се, у оба случаја, први изгубили у другима (осем у Албанији ?). Тако исто неки мисле да су јелинсва племена у Грчку продирала преко М. Азије, где је остао један део парода. а остало се пробијало кроз староседеоце, Трачане и Илире, те захватадо јужне крајеве Балканског Полуострва. I. Иредисториеко време (?—1000 пре Хр.) а. Пелашко доба (?—1300?) 108. Пелазги. — Вило да су Пелазги само ранији досељеници, било да су то преци Јелина, они су бплп народ, код кога налазимо прве клице образованости у Старој Грчкој (киклопске зграде). Подељени намнога племена, насељена већином по низијама и речнимдолинама, Пелазги су рано почелн радити земљу и живети уређеним, државним животом но својим племенским државицама. Племенски старегаина је био вођ и уирављач, судија и свештеник свога племена, од кога је оно обично доводило и своје порекло. — Ђера им је била обожавање природних сила, нарочито важних по земљорадњу. Богове су замишљали као личности много јаче од људи; главнији су им били: Зеус, бог неба, Хера, његова жена, богиња земље; Деметра, богиња земаљске плодности; Хермес, бог стада и облака; Хестија, заштитница домаћег живота; Посеидон, бог воде, и Хадес, бог подземног света. § 109. Утицај источних народа. — Јача измена у животу пелашких племена и бржи покрет у њихову развитку, наступили су тек кад они дођоше у додир с досељеницима напреднпјих, источних народа, нарочито с Фенпчанима. Од XIII ст. пре Хр. Феничани су пмали много својих насеобина но осгрвима Егејскога Мора (§ 54.), потискујући одатле раније њихне становнике (Каријанце, Лелеге). С острва су Феничани прешли на грчко копно те и ту, оснивањем својих колоција, уносили

ц клице веће образованостп. И ако се у гаткама из овога времена говорп и о досељеницима из Миспра и Мале Азије, нема сумње да их је највише било из Феникије, те је п њихов културни утицај био најјачп. Од Феничана су Грци научилп градити бродове, зидати градове и тврђаве, коиати и тоиити руде; од њих су прпмилн бројеве, мере и тегове; од њпх су најпосле добили и азбуку (§61.). Успомена на овај утицај источних народа на Грке очувала се у гаткама о неколиким легендарним личностима овога најстаријег времена. Тако се прича да је Кекроис (1580?), основалац атинске државе, дошао из Мисира у Атику, где је, вели се, нашао људе нолудивље, растурене по шумама. те их је скупио и населио у 12 градића, научио их земљорадњи, прописао им законе, установио суд Ареоиаг и сазидао атинску тврђаву (Кекропија). — II за Данаја (1300 ?) гатка вели да је из Мисира, ма да је уопште тешко доказати тако ране односе Мисираца и Грка. Легенду о Данају и о трагичној судбини његових 50 кћери, неки научници тумаче као иерсонификовање неких климатсвих појава у Арголиди, где је прича и постала (наизменичност кишних и сушних дана). — Порекло Кадму (1314.), ко.ји је засновао Тебу (тврђава Кадмеја) и Грке научио иисмености, гатка доводи из Феникије, а Пелоису пак (1284?), сину Фригискога. крал>а Тантала из М, Азије. Пелопсови су потомци били ти који су прогнали Хераклевце, раније господаре Пелопонеза (од Пелопса и име Пелоаонез), а његови су упуцикао краљеви, Арголиде, Спарте п Месеније, и водили рат с Тројанцима. § 110. Феничански утицај на грчиу веру. Нарочито је јак био утицај Феничански на најстарију веру грчку, уносећи у њу и нове верске нојмове и нове богове. Тако су Феничанског порекла Афродита (Астарта), богиња лепоте и љубави, и Адонис, њен љубимац (§ 59.). АФродиту су најпре ночелн обожавати Грци на Кииру (отуда „Кппарка"), на је одатле полако ушла у ред осталих грчких богова. — Успомена на страшну богослужбу Молоху очувала се код Грка у гатци о чудовишту Минотауру на острву Кретп, где је, како се чини, Феничанска владавина била још задуго, пошто су је Грцп већ потисли са осталих острва. У гаткама о грчком витезу Херкулу очувани су сви Феничански мити о њихном богу Мелкарту (проваљивање Каднске Отоке, извршивање 12 чуда, његово спаљивање п др. § 59.). б. Ђитешко доба (1300 ?—1000?) § 111. Витези (хероји). — Ма да је ово најстарије, иелашко доба грчке историје испуњено племенским борбама и сеобама, нпак се оно може сматрати као доба мира, према бурном времену што за њим дође. Главни узрок овим ратовима, па отуда и новим размештајима племенским, по свој прилнци лежаће у различном имовном и културном стању међу појединим грчким нлеменнма тога доба. Пелазги,