Prosvetni glasnik

48

већином становннпи низија и речних долпна, нешто усдед погоднијих земљишних прилика а нешто под туђинским утицајима, беху већ одмакли у култури од других брђанских племена (Лелега, Трачана); њихне плодне и богате низије постадоше предметом освојачких и пљачкашких пожуда сиромашних горштака. И нешто то, нешто обичнп пограничнн сукоби међу пдеменима, а нешто и немирнп дух појединаца, створише једно време необичног покрета: дична јунаштва, племенске борбе, далекн ратанчки походи на суву и мору заменише ранији, у главном, тихи живот грчких ратара и сточара; за мирнијим временом пелашким дође бурно доба грчкпх витезова, хероја, или доба, ахајско (Ахајци = јуначни, племенитп). — Витештво је управо прелаз из предисториског времена у историско, из доба гатака и легенада у доба историских догађаја. Према томе и витезп, хероји, су полубогови, тј. шш јунаци, које је гатка уздигла и поставила међу богове, или богови, који се спуштају међу људе да чине јунаштва. Гатке о витезима. Трагови ових бурних дана грчке историје очучани су у многим гаткама о јунаштву и борбама ноједииих хероја или читавих племена. Ове се гатке обично деле на кола (цикле), нрема јунацима о којима говоре, или по племеиима и градовима из којих су поникле. а) Арголидско коло. У ово коло спадају гатке о Данајевим нотомцима: Персеју и Херкулу. У причама о Персеју, као и у многим другим, пеки научници налазе символски нредстављене разне лриродне појаве: Персеј је старо божанство сунца, чија је борба с мраком, облацима итд. изнесена у легенди о Персејевим јунаштвила. — У гаткама о Херкулу, Персејеву праунуку, чудновато су измешани: 1) историски догађаји (ослобођење Тебе од Орхомене) 2) успомена на послове које су могли извршити само читава племена или и више нокољења (тамањење штетних и опасних животиња); 3) остаци сунчаног обожавања (убијање лернејске хидре = сушење тамошњих баруштина ; хватање еримаптскога вепра = опадање воде бујног Ериманта за време летње жеге, итд.), и најпосле 4) мити о Мелкарту, који су из Феничанске митологије прешли у грчку (§ 59.). Ну морало је протећи много времена док је од Херкула, аргоског витеза постао омиљени јунак читавог грчког народа. Његов значај и иоштовање нарочито су порасли од онога доба, када су Дорци — који су од Херкула доводили своје порекло — ослојили Пелопонез. б) Атичко коло. Главни јунак атичких гатака је витез Тезеј, син Егејев а потомак Кекролса, основача Атине. Поред многих јунаштава, које је починио по Грчкој и ван ње (Минотаур, Аргонаути и др.), прича вели, да је Тезеј унраво био тај којије створио атинску државу : успео је даизмири завађене атичке градове, које је Кевропс основао ; Атину је учинио главним градом атичким, проширио је и улепшао ; установио Народну Скупштину; поделио народ на племиће (еупатриде), ратаре (геоморе) и занатлије (демиурге); на Коринтској превлаци установио јуначке игре, као што је то урадио Херкул у Олимпији итд. Али је, вели даље гатка, поред свих заслуга за Атину, био у народу омрзнут и улро је као изгнаник на

острву Скиру, одакле су му тек доцније кости пренесене у Атину , у храм њему посвећен. — II ако је Тезеј легендарно лице, илак у његовим делима има нешто што је историско; убиство Минотаура је можда слнка уншптења Феничанске владавине ; у његовим уредбама атинским је изнесено најстарије друштвено и политичко уређење њено итд. Тезеј је за Јонце то што Херкул за Дорце: њихов праотац, од кога су они доводили своје порекло ; он је представник и заштитник јонског племена, основалац јонских насеобина итд. в) Тебанско коло. У циклу тебанских ирича је главни јунак Едки, праунук Кадмов. У трагичној судбини његовој и његове деце (Антигона, Етеокле и Полипик) мало има што историског (»Поход седморице на Тебу"); свеје остало ствар песништва, или веровања да човекову судбу нису у стању изменити ни сами богови. г) Тесалско коло. Поред гатака које описују дела и јунаштва појединаца, има их и таквих, у којима се прича о јуначким предузећима читаве гомиле најбољих грчких витетезова. Таква је гатка о Аргонаутима. — У походу Аргопловаца на далеки исток и доношењу златног руна отуда, неки научницп виде символски представљене најстарије трговачке односе Грчке и Пстока, док је у очима других, основа читавој тој гатци обожавање Сунца и других природнпх појава (Фрикс = бог благотворне кише ; Хела = богиња светлости, НеФела = облак, Ајет = бог Сунца итд.). д) Тројански рат (1193—1184?). Највеће, пајлепше и најмлађе коло грчких гатака о витезима јесу песме о Тројанском Рату. То је сплет многих прича, које су се находиле код разних грчких племена Јопскога и Егејскога Мора и које су тек доцније покуиљене и сређене. Шта је у њлма историско језгро а шта песнички и митодошки украси, тешко је одредити. Док једпи научиици одричу сваки историски значај опеваним догађајима, дотле други држе да су ови на историској основи и да су иесмама о бојевима око Тро.је (Илијада) грађу дале борбе грчких досељеника (нарочито из Иелопонеза) око приморја М. Азије. Како су Пелопсови уиуци били силни кнежеви грчки онога доба, то их песме и стављају као вође ових ратова. А успомена на силне иромене и насиља. збацивања једних и уздизања других владара и владалачких лоза, изнесена је у оиевању злих удеса тројанских јунака. Познање нак тодиких нових земаља и народа на з. и и., прикуиљање баснених казивања лриморских племена о опасностима поморског нутовања и чудесним догађајпма с пута, напгло је свога места у иесмама о лутању Одисејеву. Све то пак исиреилетано је у митима о лојединим месним боговпма и витезпма (Ахил је на пр. бог воде, те је отуда он син Тетидин, богиње морске итд.). Ну баш кад песме о Тројанском рату (Илијада и Одисеја)и не биималесвоје псториске основице и историске вредности, оне су не само дивни споменици грчког песништва, него и богати извори за иознавање читавог друштвеног уређења (иолитичког, во.јничког, верског и др.) грчког народа овог најстаријег доба. § 112. Последња сеоба грчких племена (око 1100). — Бурно ахајско доба грчке исторнје зачршује се једним новим, посдедњим размештајем грчких пдемена, који је посде остао непромењен кроз све остадо време грчке псторије. Ток ове сеобе грчкнх племена п размештај њихов ншао је овим редом: