Prosvetni glasnik

а) Тссалска сеоба (1124 ?). Најпре се кренуше енпрекп Тесали. Потискпвани, по свој прилицп, Илирима са с., Тесали морадоше наиустити Епир, па преко Пинда нагрну на Пенејску долину (од тада Тесалија) и тамошње становништво после нодужих бораба нешто истребе илп растерају а нешто поробе. Тако се најпре у Тесалвјц створп оштра разлика међу појединим друштвеним редовима: победиоди постадоше господарп свега земљишта и као снажно племство имађаше сву др жавну власт; покорени пак староседеоци дођоше у положај робова (пенести). — Тесалија нпје никад пграла какву важнију улогу у исторпјн Грчке; њено снажпо племство сметало је њеном уједињавању, те полнтпчки раскомадана, била је увек и слаба. б) Беотска сеоба (1124?)- Али се јуначнија племеиа тесалска не хтедоше покорпти него се пселише. Тако се Беоти спустише па југ, заузеше низију око Копајског језера (од тада Беотија ) прогнаше или покоршпе тамошње староседеоце (Трачане, .Миније), па и онп створпше неколико племићских државнца. Главнп град беше Теба која често покушаваше да утврди своју превласт над осталим беотским градовима (Орхомена, Теспија, Платеја и др.), чему се ови увек опираху, желећи очувати своју самосталност. в) Дорска сеоба (1104?). Ну од највећих је последица била сеоба Дораца, са чега се често и цео овај иокрет пазива Сеобом Дораца или п Повратком Хераклеваца у Пелоионез (§ 109). Жпвећи дотле најужним окомцима Олимповим, Дорци се пред навалом Тесала морадоше повлачити, иа с оружјем у руцп продираху ка Ети и Парнасу, међу којима се за једно време и настанише (Дорида). Одатле се после неког времена, како прича вели, под предвођењем Хераклевих потомака Темена, КресФОнта и Аристодема упутише на Пелопонез, да га отму својим ранијим отмичарима. Успут пм се придруже Етољани под својим краљем Оксилом те преброде Коринтску Отоку (код Гиона) п продру у Пелопонез. Пошто ту надбију Ахајце, Етолцн заузму Елиду, а Дорци најпре освоје аркадску висију, одакле се једнн спусте у Месенију (КресФОНт), други у Ааконију (синовп умрлога Аристодема. Еуристен п Прокле), а одавде се опет трећп одвоје п освоје Арголиду (Темен). Из Арголпде су Дорци захиатпли Коринтију ц Мегару на конну, и Егину с осталим острвима уз Арголиду (Калаурија н др.) на мору. По прпчи, Дорци су заузели Пелопонез после једне победе п коцком делнлн области. Вероват-

није је да су Ахајци, дотадашњи госиодари Пелопонеза, давали јачег отпора п да су их нови завојевачи тек после многпх упорнпх бораба савладали или растерали. § 113. Ахајци према Дорцима. — Нпје једнака судбина постигла све пелононеске Ахајце. Горштаци Аркађани осташе и даље господари свога земљншта ; у Месенији се Дорцп слише са ранијнм становништвом у један мешовнт народ којн и акоје рачунат у дорско илеме, у многоме беше изгубпо свој дорскн карактер ; у Ааконији ве!ш део староседелаца доладе ропства (хелоти). Многн се иак Ахајцп склонише на с., куда не допреше Дорци ; овој области сада само и оста име Ахаја. Велики се иак део њеног дотадашњег сгановнпштва, нарочпто ахајски и арголндски ариморци (Јонци) склоне у Атнку. у коју и с другпх страна (нз Беотнје) долажаху бегунцц, ојачавајући на тај начпн атичко људство. Овако намножепо оно п могаше датп снажан отпор, када Дорцп "3 Коринта покушаше да освоје ц Атику (Кодар 1066 ?). Тако пред Атнком застадс пшрење дорског племена на грчком копну. § 114. Насељавање егејских острва и М. Азије. — а) Еолци. Сеоба грчких племена није се зауставила само на грчком копну. Један се део пелопонеских Ахајаца, већпном нз Арголиде и .1аконпје (под Пелопсовићпма?), упути иа с.и., те удружени с псељеницима из Северне и Средње Грчке („еолско" племе) које иотискиваху 'Гесали, заузеше и населише северозападно нрпморје Мале Азије и неколико околнпх острва: Лезб, Тепед и др. Од 12 градова које Еолци ту осиоваше глаинији беху: Митилена ц Метпмна на острву Дезбу, Кпме п ('мирна (доцнпје јонска насеобииа) на малоазпској обали. б) Јонци. Нз Атике, преиасељене доласком многих бегунаца из севериог пелононескога ириморја, и острва Еубеје отпоче такође псељавање ка М. Азији. Ови нсељеиицн јонскога алемсна населише најпре Кпкладска Острва, с којцх нређоше иа острва ирема средњем делу малоазиске обале (Кио, Сам) на одатле и на наснрамни део малоазиског приморја. Од 12 градова које Јонцн ту подигоше, главнпјп су били: Милет , Ефез, Колофон и Фокеја (колонија Фокнђанска). в) Дорци. За Еолцима н Јонцнма упутипЈе се на и. и Дорци, радц колонисања. Хватајући сеЈужног венца грчких острва, дорско нлеме иасели неколпко најјужнијих Кикладских Осгрва (Мел, Тера, п др.), за тим Крету, Год, Кос н остала острва према југозападном крају малоазиске обале и тај 7