Prosvetni glasnik

део приморја. Главнији градови њихових насеобина били су: Халикарнас и Книд. Овај посао освајања и насељавања егејских острва и обале малоазиске, није ишао ни лако ни брзо. Грци су по свој прилици морали водити дуге и тешке борбе (Тројаиски рат?) с тамошњим становннцима (Каријанцпма, Л.н1>анима, Фенитаиима), потискујући их пли покоравајућп п поступно их јелпнншући. Све ово као да, се завршило тек око VIII. ст. пре Хр. в.) Култура иредисториског времена. § 115. Устав. — Гатке и несме грчке (Илнјада, Одисеја) нису истина поуздан пзвор за грчку политичку историју али нам пружају лепу грађу за слику најстаријег државног п друштвеног уређења грчкога народа. а. Краљ. Најстарпјн државнп облпк у Грка бпла је монархија. Свако племе са својим земљиштем, већом или мањом жупом и најчешће једнпм градом, чпнило је засебну државпцу. Племена су нмала своје краљеве који су обично доводили своје порекло од богова или хероја (отуда витешко краљевство). Краљева је власт била тројака: он је врховни војвода, те на тај начпн располаже животом и смрћу својих поданика; он је највиши судијате се бриие за правду п расправља спорове својих поданпка, и најпосле он је ирвосвештеник н приноси државне жртве боговима у име читавог народа. Краљ има највише земљишта („државно добро") и најбогатији је; њему припада највећп део плена, а добива и уобичајене данке (већином у природним пронзводима) н добровољне дарове. Народ га слуша без поговора али за то краљ мора да буде „у боју храбар, у савету мудар а у скупштини речит". Видљиви знак краљевства био му је скиатар. б. Племство. Али краљ није у својој владавини неограничен. Уза-њ су многе властеоске иородице (еупатриди, геронти), чије старешине састављају краљев савет (була); на саветско се мњење краљ не мора обазирати алн онто обично чини. Нлемствоје богатијп део народа, живи већином уз краља по градовпма, чпни краљеву војску у рату а у мпрно доба помаже му у земаљској управи. в. Народ (демос) је састављен из свих слободних људи, који су подељени на браства (Фратрије, Филе), живе по селима бавећи се већином ратарством или сточарством и рибарством. Краљ сазива и народ који пут у скуиштину (агора), алп не толико да чује његово мњење колико да му саопшти своју вољу и одлуку.

г. Робови. Ну осем ових слободних људи било је у грчком народу још од најстаријег времена и много робова, чији живот код пптомих Грка, уопште није бпо тако тежак. То су бпли већпном ратни заробљеници, становништво локорених земаља или купљено робље ; ослобођење бпло им је врло често награда за верну службу. § 116. Живот и обичаји. — Живот и обичаји народа грчког у овом најстаријем времену биди еу ирости и чисти (патријархадни). Људима и женама краљевске и властеоских породица није био никакав зазор радити најобичнкје иослове (Наузикаја пере рубље, Пенелопа тке итд.). — Одело им је било нросто а укусно: оздо хитон, нека врста кошуље, краћа ЈТхгР Т\Ш / Ц)/1кАуС КО д Љ уд И] дужа код жена, лако и алватно на телу,потпасана и мање шш више испуштена (Сл. '24. и 25); озго огртач који су и људи и жене умели разно а увек укусно обавијати око тела један или два пута, градећп Сл. 24. Хитон. Сл. 25. 'Двоструки при том лепе наборе те му хитон. давати и разне облике (химатион, [Сл. 26.] хламжда, динледион итд.). На глави лака капа или и гологлави, на ногама плпћл или дубљи опанци пли и босонози. — За време рата од оружја су витезп иосили: копље п кратак мач, шдем, панцир, оклоп и бакарни или бронзани, ређе гвоздени штит. Бој се водио често без реда, а обично су се борили пешице п .1п на бојним двоколицама; било је п двобоја међу најбољим јунацима с једне и друге страие. — Лако је могућно да је било омањих храмова по свима градовима; жртвеника је нак било и по домовима, гт,е је сваки кућни старешина сам приносио жртве боговпма (од крупније или'ситннје [домаће стове). Сл. 26, Химатпон. ЗасебногЈсвештеничког реда није било. § 117. Амфиктионије. Међу грчким државицама најстаријег времена нпје било никаквог полптичког јединства, али је било неколико савеза на верској основи. То су амфиктионије, тј. удружења неколпких државица ради чувања и одржавања каквог храма као заједнпчке им светпње. Вероватно је, да су први зачеци овим удружењима у људској тежњи да се п приватан п јаван жпвот ставп под заштиту самих богова (грехота је на пр. спречити сахрањивање побијенпх непријатеља или опљачкати храм птд). Алп се времееом пз ове верске заједнице неизбежно развило код удружених државица и неко политичко јединство; пмајући један храм и једне исте свечачике, а уз ове и