Prosvetni glasnik

своја заједничка тржишта, оне су морале временом нмати н један календар, једне мере, један новац, што их је све већма зближавало једно другом. Ово се леио впдц пз заклетве коју су полагалп члановп одбора амФиктпонског у нме својих државица да „неће ннкада до темеља порушити ниједан савезни град ннти му за време опсаде закратити воду"; члановп савеза имали су нека права („међуплеменских") која нису вредила за друге државице. — А мфиктнонских савеза било је неколпко; најглавиији је био Делфиски, у коме су најпре биле само државице око два заједничка им храма, Аиолонова у ДелФпма н Деметрина у Антелн (код Термоппла), а у који временом уђе, нарочито утицајем Дораца, велики део (12) државица из целе Грчке ( х Дорци п Јонци које заступаху Спарта и Атина, Беоћани, Тесалци, Фокиђани). Ради спорнпх питања био је амфиктионски одбор у коме је свако племе имало по два гласа а састајао се два пут годншње, с пролећа у ДелФИма, с јесени у Антели. Држн се да је огај савез највише допринео што је дотадашње племенско име Јелина најпре употребом за члапове Делфнске амфиктионије, постало доцније (од VIII. ст. пре Хр.) именом читавог грчког народа. Атина, Мегара, Коринат и некн источни градовн арголидскн пмађаху свој заједнички жртвеннк на Коринтској превлацп (Коринтска амФнктионија). — На малоазиској су обали биле две веће амФиктноније: 12 јонских градова прпношаху Посеидону своје жртве на заједнпчком им светилншту код рта Микале (Панјонион), а 6 дорских градова (с Рода, Коса н малоазнске обале) жртвоваху Зеусу на рту Триопиону. — Како прпча вели, основалац амФиктионија је А мфпктпон , брат Јелинов. § 118. Вера. — И грчкој је вери, као и вери осталих индоевропских народа, основа обожавање саме арироде , што се под утицајем бујне маште народне н лепог неба грчког развило у иерсонификовање најразличнијих ириродних сила и иојава (сунца, мора, ветра итд.). С већим културним развитком и грчка је вера претрпела неке промене: боговп постадоше не само представнпцп поједпних физичких појава, него и носиоцп разних духовних особнна и моралних појмова (храбростн, лепоте, мудрости. наука, уметности нтд.). а). Космогонија. Верски појмови старих Грка не надазе се ирикупљени у каквом делу у коме би биди сређени и утврђени (с немаштине свештеничког реда?), већ су растурени но многим причама о делима божанским, по песмама грчких песника ранијег и доцнијег времена, у којима се износи сваковрсно мешање богова у људски живот. У овом су погледу

нарочито важни и обилати извори: спевови Идијада и Одисеја (Хомер) и Теогонија (Хезиод). •- По грчкој митологији, свет пије створен него је сам постао или из ирвобитног хаоса (Хезиод) или из океана (Хомер). Из хаоса се најпре издвојише Уран (Небо) и Геа (Земља), чија су деца Крон (Време) и његова жена, Реа, а браћа им титани и гиганти (дивови), иредставници рушилачких снла земаљских. Кронов је сии Зеус који одузе владавину свом оцу (који »прождире сво.ју децу«) па савладавши титане уведе ред на земљи ц отпоче своју владу над светом. — 0 постанку људскога рода био је у Грка овај мит: син Уранов, титан Ирометеј створи човека па да би га оживео украде с неба један иламен небес.ке ватре и задахну га њим (душа). Поставши на тај начин разуман, човек се својим умом и делима све већма нриближаваше боговима. Зеус, гњеван због овога на Прометеја, обори га громом с небеских висина и прикује за Кавкаску стену, где му орао непрестано чуиаше срце. Ту оковани Прометеј ирорече боговима да ће човек некада пронаћи силу већу од грома и да ће боговима отети владавину над светом. — Син Прометејев бпо је Деукалиоп који спасе род људски, када га Зеус, због многих грехова хтеде уништити потопом. А спасе се само он са својом женом Пирхом, у лађици која се заустави на Парнасу на тај начин што је бацао по савету богиње Темиде, »кости своје матере* (земаљско камење), те стварао нов свет који насели земљу. — Деукалион је, вели даље прича, имаО сина Јелина од чијих су синова : Еола и Дора, и унука му (по сину Ксуту) Јона и Ахаја постала четири нлемепа јелинска. б). Богови. И грчко песништво и грчки ликорез увек су давалн боговпма само људске облике. Алп не само да су Грцп своје богове замишљали као људе по облику него п по њихнпм божанским особпнама сматрали су пх само за много савршеније људе. Грчки боговп имају свеврлине али скоро и све страсти људске: онн нису ни свезнајући нн свемогући ма да су од људи силнијп и разумнији (за време Тројанског рата, на пр. многе су богове у боју ранили појединп јупацп). Над људима се нарочито уздижу тиме што не старе и не умиру. Како су богови билн представници разних природнпх или духовннх појава, то су разна племена и градовн грчки, према свом положају и развитку, понекпм боговнма исказивали веће поштовање сматрајући нх за своје заштитнике (Атина, богиња „мудроетп," у Атинп; Деметра у плодном Елеузису; Аполон у ДелФНма, АФродпта на Клпру ит.д.) По месту свог становања грчки се богови могу поделити на небеске, водене и земаљске. а. Небески богови. Станпште небеских богова је планпна Олими гдеје живело 12 грчких богова (6 богова и 6 богпња), обично званих олимиискима. Међу њима је Зеус (Сл. 27) отац богова и људи, врховни господар и управљач неба и земље. Он је бог громовнпк, муњобија ; он скупља облаке и даје кишу. А као творац реда на земљи, он је чувар државе н њених уредаба, заштитник краљева и народних скупштипа, права н својине. Главно место Зеусова обожавања била је Додона (Енир) где му