Prosvetni glasnik

Сл. 27. Зеус (Отрикоди).

Сд. 28. Хера (Бида Лудовизи). је бпо храм и пророчиште; раст је био његово свето дрво, а зиаци његови у сликовеој уметеости: муња, орао, скиптар п егида. (облак представљен штптом којим чува) Хера (Сл. 28) „светла, волоока и белорука" богиња, била је Зеусова сестра и жеиа; опа је богињапромењљпве атмосФере која даје земљи плодиост; као жена Зеусова, ова је заштитница жена п брака. Кад је у завади са Зеусом, опака је и осветољубива. Херу је као богињу атмосФере временом истисла Атина, омиљена кћи Зеусова, из чијејеглавеиизпшла („мудрост"). У почетку као богиња физичких појава, она се као и отац јој јавља у облаку и олуји, али и у небеској ведрини која за тим долази. Па као што је у природн најпре била представникбуре и тишине, тако је доцније за људски живот постала на једној страни богињом рата и'ратне вештине (отуда обично Атина — ПаладаСл. 29.) а на другој заштитницом мира исвих послова у којима се огледа мудростиразборитост („богиња мудрости"). Највише су је поштовали Атињани, чија је тврђава <;Акропољ) и била њој посвећена (врло је леп мит о такмичењу Посеидона и Атине за заштитништвом над градом Атином). У њено су име ту билп сваке године омањи, а сваке четврте велики празници (Панатенеј); њени су снмволи: маслиново дрво и сова. — Син Зеусов и ,1ете (богиње мрака) је Аиолон , бог сунца и светлости, те отуда обпчно Феб-Аполон , победилац Пптонов (бога мрака). Као бог природне светлостп он је и бог умне просвећеностп, бог прорицања (мантике) и лечења (отац Ескулапов), несме и песништва, н вођ девет муза, заштитница наука и уметности. Међу многим храмовима њему посвећеН11М најчувенији је био онај у Делфпма, најважније

пророчиште грчко. ПролеИе је њему »освећено (»повратак сунца"); његови су знаци: лабуд и орао, стрела п лук нли лира (Форминга), ловор и вук,Његова сестра близнакнња билаје Артемида (рођена на острву Делу), богиња месеца п лова, заштитнпца брегова, шума и жпвотиња што по њима живе. — Према опом двома као боговима небеске светлостн, Хефест је био бог земаљске светлости, огња. И он је спн Зеусов и Хернн као што је и огањ небеског порекла. Као бог ватре он је заштитнпк свих уметничких послова ватром вршених (топљење

Сд. 29. Атина-Палада (Велетри). руда, металне израде); то је бог-ковач, кога је отац једном с Олимпа бацио (муња) те од тада храмао (трептање пламена). Он влада острвом Лемном (вулканско). — И Арес је син Зеусов; то је био најпре бог распре и свађе, а доцније бог рата, јунаштва и храбростп (али не и ратне вештине). — Хермес је бог ветра и гонилац облака, отуда н творац земаљске плодности и посредник између неба, земље и накла; он је гласник свога оца Зеуса и осталих богова (отуда с крилима на