Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

ногама); лукав је те га иоштоваху трговци и лопови. — Афродита је богива љубавн а Феничанског је норекла („Кипарка," § 110), а Хестија је бо гиња домаћег огњишта и кућњег живота. — Уз ових пет спрегова небеских богова, у олимииске су рачуната н два божанства из других двеју врста: Посеидон, бог мора и Деметра, богиња земаљске плодности. Нижи небесш богови. Као помагачи небеских богова или извршиоци њихових намера били су многи нижи богови у које долазе: Хелмон, бог сунца, Селена, богиња месеца; Диоскури, близанци, богови јутарњих зракова којп таму разгоне; Темида, богиња природе и живота чије су кћери хоре, богиње времепа; харите, богиње миља и красоте, пратилпце АФродптине; музе заштитнице наука и уметности, Ирис богиња дуге птд. у Богови вода. Међу многим божанствима што живе по мору п рекама, најглавнији је био бог Посеидон, брат Зеусов, господар свих вода, коме је престо па дну морском. Својим трозуицем (муња) подиже буру и погреса земљу, а њиме отвара н пзворе по стенама као што то п његов коњ Пегаз чннп својохм копитом. Знаци су му: трозубац и коњ („лађе су морски коњи"). Отуда су коњичке утакмице у Посеидонову част, у местима њему посвећеним (нарочито ио превлакама). — Нижи морски боговн су: Амфитрита, Посеидонова жена : веселп старина морски Нереј са многим својнм кћерцма, красним нереидама; вредни и заједљиви тритони, мудри и лукави Нротеј, морске музе варалице сирене итд. д Земаљски и аодземни богови. Међу земаљским божанствима најглавннја су: богиња Деметра и бог Дионис који су истисли две, у почетку главније богиње земаљске: Гају (Геа, земља) и Реу (богпња брда). Деметра је богпња земље и земљорадње те отуда и давалац земаљских плодова и основалац сталних насеља. Веома су је поштовали свуда, нарочито у Атици, где су у њено име светковане с пролећа мале, а у јесен велике Ђлеузиске мистерије (прослављање смрти и подземног света?). Мит о Плутоновој крађп Деметрине кћери ПерсеФоне, лепа је слика годишњег растења и изумпрања биљног света на земљи. Дионис је такође бог земаљске плодностп, господар оие природне снаге која биљу даје обиља, бујности и сочности. Његова је најдрагоценија творевина винова лоза; отудајеон бог лина п весеља. Уз њега су увек сатири, шумски духови, враголасти и луцкасти полуљуди; вођ пм је и старешина Силен. Чобани имају бога Пана; брегови, шуме, рекеи иотоци пунн су богиња и вила

(нимФе, дријаде, најаде).—Нодземним пак светом влада (други брат Зеусов ?) Плутон или Хадес са својом женом Персефоном; то су билн најпре богови зиме и зимњег обамирања биљног, па за тим богови смрти, мрачни и ћутљиви непријатељи васколиког живота. Уз њих су ериније, бесне богиње освете. Доњи свет (пакао), веровали су Грци, негде је под земљом иди на дадеком западу, на неком острву океанском; од горњег, светлоспог света растављају га реке Стико, Акерон, а удасци су за-њ код Тенарона у Епиру, код Еуме у Кампанији итд. Возар Харон вози у доњи свет, а излазак из њега чува троглави пас Кербер. — Осем пакла (тартара) има и Јелиееј, острво блажених. Човек и после смрти сво.је живи као нека севка, ир^дужујући на тај начин сво .ј земаљски живот а награђен или кажњен према заслузи. Судије су подземног света Мин, Еак и Радаманат. § 119. Уметности. — а. Неимарство. Најстарпји споменицп грчког неимарства јесу тврђаве, ларисе, које су већином по долинама (Тесалија, Веотија, Арголнда) подизали Пелазги ради своје одбране (§ 118). То су високе и дебеле зидине од огромнпх стена, мало отесаних и једно на друго само наслаганпх, с мањим камењем по шупљпнама. Са своје огромности п познате су као кшлоиске грађевине, (поједпне стене 6—8 м. дужпне, и 170000 кг. тежпне) а најбоље је очувдна тврђава у Тирпнсу. Граћевине по Микени и Орхомени по свој прилпци су из нешто доцнијега времена (Пелопсовића?), јер су савршеније; камењеје правнлније резано и боље сложено; у ове долазе Лавовска Еаиија (Сл. 30) и Атрејева Ризница (или „Агамемновов гроб"). — Ј.икорезних радова овога времена

Сд. 30. Лавовска капија у Микени. има само у осакаћеним рељеФима два лава на поменутој лавовској капији, просто али доста правилно израђених (на сл. 30, изнад врата).— Новијим откопавањима у том крају нађено је много лепог,