Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОГИЈА

иак и златног накнта, посуђа, оружја и др. што сведочи и о богатству п о укусу грчком овога најстаријега времена. б. Песништво. Најстарији споменицп усмене грчке књижевностн јесу химне боговима (лирског и епског садржаја). Из ових песама и месних прича о боговпма и витезпма постаде су грчке народне јуначке аесме, (херојски еп) које се временом издвојише у два гдавна спева (епопеје): Илијаду и Одисеју. Народно нх је предаае ириписивало слепом певачу, раисоду Хомеру који их је можда само скупио и средио или својим певањем ових песама бар засновао школу малоазиских јонских певача (Киоска школа) који су после од разних народних песама створили те две делине. Песме су, на сву прилику, поникле негде око IX. или X. ст. пре Хр. код малоазиских Грка (рођење Хомерово?), одакле су пренесене (Ликург?) у европску Грчку, и временом постале омиљенпм штивом п душевном храном читавог грчког народа („уџбеник и бпблија"). — Нешто су позније, из УШ. или IX ст. пре Хр. а поучво верскога садржаја песме које су постале код европских Грка, и које народно предање такође прпдаје једноме песнику, Хезиоду (из Беотије). У његову спеву Дела и Дани пма поука из ратарства и газдовања, дају се саветп за вредан и поштен живот, нзносе несретни дани итд. Управо што је Илијада за грчко племство и витештво, то су Дела и Дани за сељачки свет грчки : слика његовог живота, рада и појмова. У другом му спеву Теогонији изнесенп су тадашњи верски појмови грчки; ту су приче о постанку света и богова. о њихним делима п особинама итд. (§ 118 а). II. Схаро историско време (1000 — 500 пре Хр.). а. Ллемена. § 120. Грчка племена историскога времена. — Продирањем Дораца у Пелопонез пзвршен је последњи размештај грчких племена којн је после остао кроз све остало време грчке историје. Осећајући се као један народ и поносећп се својим народним пменом Јелина према другим народима, „варварима" , Грци су се међу собом разликовали племенски: својим наречјима и именпма, својим различним карактерним особинама п« отуда и различношћу својих установа. Тако: 1). Јонцима су се звали становници Атике, Еубеје, Киклада и средњег дела малоазиског приморја с острвима према њему. 2). Дорци су захваталп највећп део Пелопонеза, јужну и источну страну његову све до Атике,

и јужнп венац грчкпх острва са југозападним крајем малоазиског приморја 3). јЕолци су били сва остала грчка племена (Тесалци, Беоћани, Елиђапи, Дезбошани и др.). Ово пме као да је најпре ионикло код оног племена мадоазнскнх Грка које је постало мешавином пдемена (отуда Еолцп = помешанп § 114.) па се одагле пренело у Европу на све оне Грке који нису били ни Јонци нп Дорци. Уз ова три племепа често се рачунају Ахајци , становници северног дела Пелопонеза, као засебно, чегврто племе. Ну њих су и стари ппсци сматралп само као једну грану Еолаца, те је вероватнпје да су онн само очували име које је негда било заједничко свима грчким племенпма, него да онп чине какво засебно племе грчко (§ 111). а). Главније особине народа и племена грчких. Под утицајем разлпчних прилика и установа развиле су се код грчких племена неке карактерне црте којима се временом .једео од другог доста ,јако разликоваху. Тако се код јонског алемепа уопште оиажа јака склоност и иодобност за бродарством и трговином те отуда јонски градови и државице постадоше средишта понорске снаге грчкога народа. Поред овога се у Јонаца јаче него ли у других племена истиче сама личност човекова , његова лична вредност, лична слобода, лично право, што .је све водило .јакој тежњи за демократијом п демократским установама. За песнички, уметнички и научни развптак такође су Јонци имали и највише даровитости и највећих заслуга. Па и само јонско наречје имало је више гипкости и мекоте језичке, пуније и разноврсније облике од других. Код дорског »лемена се на првом месту истиче његов војнички дух и ратничка подобност, и ово не само на конну него и на мору. Брижљивије чување старих обичаја и уредаба, строго одржавање реда и законитости и већа склоност за државним и политичким него ли трговачким и знанственим животом, биле су главне црте овога племена. Отуда су аржтократија и њени владавински облици били ближи духу и карактеру дорском те код њега јаче и одомаћени. А отуда се овде и личност човекова много више и лакше губила у целини, у држави. ЈЕолци су, у овом погледу, заузимали неку средину, без каквих .јаче истакнутих особина, као што су уопште, ио читаној својој улози и утицају на развитак историских догађаја, далеко изоста. јали иза она два главна грчка племена: Јонаца и Дораца^ Ну ова подела разних особина по нлеменима није била тако јака и одсечна ; све се оне палазе код свију племена, само у већој или мањо.ј мерп. Отуда је лакше изнети карактерне особине читавог грчког народа. којима се он од других разликовао него ли повлачпти разлике међу самим племенима. Тако се на пр. код Грка може као заједничаа црта истаћи тежња за уметношИу у свима њеним гранама (неимарска, сликовна, музичка. беседничка). Брза схватљивост, бујна машта, духовна бистрина и оштроумиост јесу такође ошпте особине старих Јелииа. Али су код Грка уз јак разум ишли и дубоки осећаји и силне страсти: бесне борбе страначке испуњавају скоро сву грчку -историју. Охолост ирема другим народима (»варварима*), лукавство и себичиост у миру, суровост у рату биле су најиспољеније ружпе стране грчког карактера.