Prosvetni glasnik

ОППЕТА

б. Сиарта. § 121. Лаконија. — Јаконија је најјужнији део Пелопонеза, велика бдизу 5000 кв. км. (нешто већа од ужичког округа). С аркадске се висије пружају по њој два планинска ланца, Тајгет и Парнон , међу којима ,је речна долина Еуротина. Источни, Парнон, има благе падине и степенасто се спушта на обе стране; здпадни, Тајгет. (дужине око 110 Км.) досеже сво.ју :-ајвећу висину у средини, над спартанском равницом; источна му је падина стрма те с те стране има леп и величанствен изглед; на западу се благо и поступно спушта у долину месенске речице Памиза ; пун је дивљине и клисура, некада шумовит те и оми. љено место снартанским ловцима; на подножју су му дивне градпне (лимун, поморанџа, маслина), врхови му снегом покривени; на југу богат минералима: норфиром, мрамором и железом. — Међу овим планинама је пошира долина реке Еуроте, са плодном и богатом равницом у средини, у којо.ј је била на десној речно.ј обали Сиарта, град без тврђаве и зидова, далеко од мора и иоморског саобраћаја, а ириродно средпште читаве Лаконије. § 122. Дорци у Лаконији .Мора бити даје подуже трајао неред којпје у грчким племеннма и државицама изазвала последња сеоба дорска (§ 112. в.). Сређено п сталожено стаае најпре се створпло у Лакопији, те је ту п ностала једна од еајстаријих грчких државица. Након дугпх и тешких бораба најпосле су Дорци успелп да постану господарц Лаконије, да савладају Ахајце п да их учпне својим поданицима и робовима. Као да се најдуже и најјаче опирао град Амикле, према коме се п подигла Саарта на месту дорског логора. Овако тешко створеној ц с муком одржаваној владавини дорској поче грозитп велпка опаспост од унутрашњих нереда: отимање двеју краљевских породпца о престо. По н;1родвом предању, земљу је пз ових нереда извукао и државу спасао велики спартански законодавац Дикург. а). Ликург (884 '?). Како гатка вели и Ликург је био члан једне од оних двеју краљевских породица ЛгисовиКа н ЕуриионтиЖа, које су постале од Арпстодемовпх близанаца Еуристена и Прокла, икоје су у Спарти краљевале (§ 112 в.). Ликург је био спн Еунома. петог краља из иородпце Проклеве, иа када му старији брат и краљ Полидект умре, ностаде намесником и стараоцем свог синовца, малолетног краља Харилаја. Али се нешто завади са сво.јом снахом и снартапским великашима, те остави земљу, у ко.ју се врати тек после дугог путовања (Крета, М. Азија. Мисир?), а већ за иунолетства краљева. Али му отаџбину унутрашње међусобице још растрзаху и њему се најзад повери да је законима нзведе из нереда н слабости. Богат искуством и нознавањем туђих закона, а освећен ДелФиским пророштвом које га поздрави као Зеусовапријатеља, Ликург даде Спарти устав и законе, који је оснажише и уздигоше на нрво место међу грчким државицама. По свршетку овога реФорматорског посла, Ллкургу се заклеже његови суграђани на верност и непроменљивост закона све док се он не врати с пута на који се крену; ну он се тамо сам глађу умора да Спартанце не бн опростио њихне заклетве. У Артемндину храму у Лимни. Снартанци му беху нодигли свегилиште, н у његов номен сваке године приносили жртве.

§ 123. Ликургов устав. — Тешко је одредити колики је лични рад Ликургов на уставу и законина спартанским У доцнпје се време васколпко уређење сиартанске државе принпсивало њему; под „Ллкурговпм законима" разумевале су се све оне уредбе које су Спартанце пачпниле родољубивим грађанпма, изврсиим војницима и страшним противницпма, али на чему су нема сумње много урадиле саме историске прнлике кроз дуге године државног развитка и мпоге раније и позније установе спартанске. Ови „закони" обухватају н другитвено и иолитичко уређење спартанско и васиитање народно. Друштвени редови. Лаконско се становништво делпло на три реда (сталежа): 1). Сиартанци (Спартијати) су били победиоци Дорцн којима су се вероватно придружиле и многе ахајске, кнежевске н властеоске, породцце. То је било лаконско илемство (аристократија ), са стаништем у Спарти а с имањима по плодној и богатој Еуротској долини; делило се на три колена (Филе) а ове на 30 оба (браства?). И ако броЈно мање од осталог становииштва (свега неколико хиљада породица), оно је имало сву власт државну у својим рукама; слободно од свију привредних радова, ратарства, заната и трговине, њему је скоро једино занимање било: управљање државом, рат и лов. 2). Перијеци су, по свој прилици, били већином они Ахајци који су без већих бораба плп можда уговорима признали над собом дорско гоеподарство, те на тај начпн задржали своја имања н личну слободу. Вероватно једасуу ове спадали и сви Дорци сељаци који су живели ван Спарте, по лакедемнским селима. Свп суови „Лакедемонци" живели од ратарства и заната, бавили се трговпном и рударством, плаћали данак и служили у војсци као тешко оружанп пешаци (хоилитп). Лпчно су били слободни и својим општинскпм пословима сами су управљалп: учествовали су у јавним светковинама, народннм јуначким играма п утакмпцама, али су били без политичких права. Не зна се да ли су ималп приступа у народним скупштинама бар с паспвним грађанскнм нравима. — Обласнпм именом „Лакедемонаца" доцније су обухватана оба реда, Спартапцп п перијеци. 3). Најзад трећи ред били су хелоти, робови, у које је дошло ранпје сеоско становништво и ахајско робље, а можда и они Ахајци који су давали најјачег отпора дорским освајачима. Живећи на спартанским баштинама, хелоти су их обрађивали и давали господарпма земље половину од свега прихода, (вцна, нлодова, стоке птд.). Али хелотп не беху лични робови, те их