Prosvetni glasnik

0П1ШЛ ИСТОРПЈА

отуда њихне газде не могаху нп ослобађатп ни продавати ннти их некажњево убијати; они су бпли државно робље дато на службу појединцима, чију земљу нису смели нануштати ( В везанп за земљу".) Еао државни робовп хедоти су радиди и државна имања; у рату били штитоноше и слуге својим газдама илп лако оружани пешади и весларн. Како их је било много више него Дакедемопаца, то су онп својим положајем и својим тежњама за слободом били стална опасност за државу спартанску. Због овога их Спартанци строго држаху или чак од времепа на време и убијаху (криптеа) Подељеност лаконскога земљишта на Спартанце н перијеке и бројни однос њихов огледа се у оном народном предању које казује да је Л.икург најбољу земљу поделио на 9000 једнаких баштина, те их раздао спартанским породицама с тим да их не могу отуђити („мајорати"); 30.000 делова лошпјег земљишта разделио је на толпко перијечких породица. § 124. Државне власти. а) Краљеви. — Спарта је била монархија, али је власт краљевска била подељена те отуда и слаба. На врху државном бпла су два краља из старих краљевскпх породпца, са највишом војводском, свештеничком и судском влашКу (у породичким питањпма). Краљевп су само у рату билп неогранпчени; пначе су државом управљали у споразуму са државним сенатом (Герузија) коме су онп били иредседнпци. Почасна су им ирава била: трећпна ратнога плена, прпходи с перпјечких земаља, жртвени дарови итд. б) Герузија (сенат ). Главно управно тело у спартанској држави била је Герузија, сенат од 28 чланова (с краљевима као председнпцима 30, из 30 оба сиартанских), све стараца изнад 60 година: њих су на цео живот бирале у почетку но свој прилици саме обе, доцнпје скушптина спартанских грађана. ГерузнЈа је : расправљала сва главнпја државна питања, нрнпремала закопске предлоге за народну скупштину н судила тешка злочинства. — Овакпм својим ноложајем у спартанском уставу, Герузнја је давала читавој држави облпк једне скроз аристократскс речублике. У сенату је бнло средиште п тежиште чптаве државне управе. Улазећп у Герузију, геронат је постајао један од 30 владара спартанских, међу коЈпма су краљевн имали само почасна месга алн никакве веће власти. в) Народна Скуиштина (халпја). У скуиштину су улазплп сви Спартанци изнад својих 30 година а састајала се &а позив краљева један

пут месечно (о уштапу) да сенатске, доцније и еФорске предлоге, без претресања прнмп или одбаци. Њен је посао био: да одлучује о рату и миру, о законима и уговорима, и да бира чиновнике. — Уједно је скупштина била месечна смотра спартанске војске. г) Ефори. Установа ефора (општпнско представништо, градска полиција) као да је још из времена пре Ликурга; алп су еФори постали чиновницп веКег положаја и јаче власти тек доцније (од VII столећа) када је спартанска аристократија њихну моћ све већма уздизала и појачавала радн сузбнјања тежње нојединаца, нарочпто краљева, за влашћу. Ефора је тада било 5, а бпрала их народна скупштнна на годпну дапа међу свима спартанским грађанима, без ограничења на старосг. Ималп су право падзора п кажњења свих чиновника п грађана: саму краљевску влает могли су обуставити и краљеве оптужнти Герузпји. Огромна власт еФорска доцнијег времена једва да је што бпла ограннчена: захтевом да су им одлуке једногласне п њнхном одговорношћу својнм последнпцима. — На овај је начнн спартанска аристократија утврдила свој положај у држави за чптаве векове, а саму Спарту начпнпла леглом аристократије п браниоцем аристократских влада и странака ио свима грчким државицама. § 125. Спартанско васпитање. — Љшургови законп проиисивали су какво мора бнтп п васпптање народне омладине као и какав ће бити цео начпн жпвота спартанских грађана, чпме су се овп тако јако празликовали од осталпх Грка. „Спартанско васпотање" п оподобило је Спартанце за владавину над онако великнм бројем својих савезннка и иоданика, колико пх је она доцпије имала. а) Детињство и младиКство. Слабуњаву децу било је слободно бацити. Мушкарцн су до своје 7 године билн код родитеља, иа их је онда узимала држава да одпегује и васпита. Од тада па све до своје 18 године били су у државним школама, под падзором управпика п његовнх помагача. Главнп цпљ васнитања бно је: телесно снажење и нздржљивост, што се постпзавало вежбањем у борењу и рвању, трчању и скакању, пливању п џнлитању, бацању колута и др. На умно образовање обраћала се слаба пажња, а у главном оно се састојало у упућнвању на правила практичнога жнвота, на ред и пристојност. Развитн у омладине снагу, храброст, послушност према законпма н старијима, билп су главни смерови спартанскога васпитања. — И женско је васпитање било поглавито у телесном јачању и развијању.