Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

б) Одрасло доба. С 18 годивом завршивао је Спартанац своје војничко и грађанско образовање, и одмах је пмао све војничке дужности; али тек од своје 30 године постајао је пунолетнпм грађанивом, могао заснивати кућу и породицу, и вршити сва грађанска права. Ну и кроз остали свој живот морао је Спартанац добро чувати сву простоту народних обичаја, којп су захтевади највећу скромност у кући, храни и оделу, о чему је над њим вођен тачан и строг надзор. А ради бољег чувања војничких врлина и што јачег осећања заједннце међу грађанима, био је у Спартанаца обичај заједничког живљења по шаторима и заједни^ког храњења (сиситије) веома простом храном („црна чорба"). Једна шаторска дружина (од 15 људи) била је и у рату једна четпца (еномотија); неколико овпх састављале су поједине батаљоне (лох). Али тешко да је овакав логорски живот био сталан у Спартанаца. Вероватније је, да су ти општи ручковп били нека врста верских обичаја и да су држани доста често, два, можда и више пута месечно. Али и без овога су Спартанци били као какав народ „под оружјем," вазда спремни н готови да угуше сваку унутрашњу буну својих поданика и да сломију сваки отпор својнх непријатеља. Војска им је поглавито била тешко оружана пешадија (хоплити) са железним оклопом п шлемом, великим штптом и дугим копљем а кратким мачем. Тек са 60 годпном престајала је за Спартанца војничка обавеза, а настајало време његовог јавног рада као геронта (сенатор), судије, васпитача ит.д. — Ради очувања спартанске једнакости, простоте и чистоте народнпх обичаја, беше забрањена употреба племенитих метала; железне падице и полуге служпле су као новац. Отуда је размена и трговина била јако отежана; саобраћај с другим светом скоро немогућ (за 10 мина = 800 дин. требала је пуна соба железа а за пренос тога воловска кола). Туђинац се није смео настанити У •Лаконији а Спартанац се нпје смео без дозволе никуда из земље удалити; одлазак без пријаве сматран је као војнпчко бегство. — Од Дикургових се закона брзо осетише последице најпре у Пелопонезу, а после у целој Грчкој. Упућени и спремни за ратовање, Сиартанци освојише упорни град Ампкле (око 760) па онда убрзо и сву јужну Лаконију , нешто Аркадије па отпочеше п борбе за освојење плодне Месеније. По народном иредању, последње дело Л.икургово било је једно дело мира игрчкога јединства: по његову савету, Лакедомовцп почеше учествовати у жртвовању и јуначким играма, које су државе у част бога Зеуса и хероја Херакла у елиД-

ској Олимаији. За њима иоступно приступаху и остала племена и државпце, док Олимписке Игре не посташе опште, народне светковине. в). Неколико иримера саартанских карактера. Спартанско васиитање и све уредбе грађанског живота ипгде су на то да од Спартанда начине човека који више арииада држави него ли себи и својој иородици; који ће живети и радити онако како то захтевају државпе потребе а не његови лични прохтеви и жеље. У Спарти се грађанин губио у држави; он је тамо био само ради ње. Многи примери и изреке лепо објапЈњавају овакав карактер спартански. Припреман .још од детињства за војника и ратника, млади је Спартанац морао ићи босоног, у лаком оделу лети и зими, трпети глад и жеђ, спавати на трштаним лесама које је сам плео. крађом накнађивати оскудиу храну и у случају неуспеха издржати страшан бој, не за крађу него за необазривост и невештину. У Артемидииу храму било је међу омладином такмичења ко ће издржати што више удараца без јаука. Уз овака вежбања ишла је и настава свирања у Флауту и лиру, певање јуначких песама (Хомер и Тиртеј) да се војнички дух развије п уздигне. Алкејеве песме, у којима је опенано бежање из битке и губитак штита, биле су забрањене. Све је ово учинило да Спартанцу није било равна у издржљивости, нодношењу умора и болова, презирању опасности и смрти, у пожртвовању за отаџбину. Дани битке били су за њих свечани дани; с песмом и свирком улазили су у борбу, радосни и цвећем окићени. — Уз ове врлипе још су Сиартанци веома , ценили старост и оне, који су њу поштопали. 'Гако када се приликом једне олимписке светковине, неки старац дуго п узалуд освртао да нађе себи место, устадоше само Спартанцп да му места начине, што свп гости похвалише. »Ја видпм, рече старац, да сви Грци зпа.ју шта је лепо, али га само Лакедемонци чине« — II ако су Спартанци ценили беседништво, ипак су и омладину учили а и сами увек кратко и одсечно говорили (»лаконски' 5 ). Тако неким Самоским посла: ницима, који су дуго беседили, одговорише Лакедемонци »Почетак смо већ заборавпли, а свршетак нисмо схватили јер смо почетак заборавили". — Хвалио се неки Аргошанин како у њихову граду ила много гробова спартанских. ,Али у Спарти нема ни једног гроба аргоског* одговори досетљиви Спартанац. — Питали Спартанца какав занат зна. »Да будем слободан« одговори он. — Смејали се неком хромом Спартанцу што и он иде у бој. »Тамо не требају, одговори он, здраве ноге за бежање, него храбро срце да се остане на свом месту*. — Другог, окобољног, заиитали : »шта он може помоћи у борби?" »Макар ћу мач непријатељев отунити« беше му одговор. — Један Спартанац у некој битци замахне мачем на неиријатеља, али с.е уздржи чим чу знак да бој ирестаје. Кад га запиташе зашто је тако урадио, одговори: »Боље је послушати свог војводу, него убити непријатеља®. — Боље је часно погинути за своју отацбину, него срамио живети, био је обичан говор спартанских очева сво.јим синовима. Па и Спартанке нису изостајале у љубави ка отаџбини иза својих мужева и браће. Нека Спартанка жудно очекиваше гласове с бојнога поља куда беше исиратила иет својих синова. Када јој гласник јави да су јој синови изгинули, одговори му: »Не питам те за то, него шта је с народном ствари ?* »Спартанци су победили*. Е онда с радошћу нримам и глас о смрти сво.је деце € . — Један се Сиартанац жаљаше својој мајци да му је мач кратак. »Ти корак ближе непријатељу* одговори му Снартанка.