Prosvetni glasnik

д) Месенски ратови (750 — 600). § 126. Месењани. — Сасвим друкчије стање него у Лаконији створило се у Месенији. Тамошњи се Дорци беху с Ахајцгша стопшш у једаннарод, који је истина рачунат у дорско племе, али којп је у плодној и нитомој Месенији изгубио онуоиорост и снагу дорског карактера. И једно то што Спартанци нису моглп и смели трпети у својој близинп државу у којој су победиоцн и побеђенв билн измирени и раввоправни, јер бп угледање на то бнло стално врело нередима и бунама њихових поданика и робова, а друго што су се добро организовани и оснажени Лакедемонци осетплп кадри да освоје богату Месенију, и дошло је до ратова спартанско-месенскпх. а) Први месенски рат. (730? —710?). Главнн узрок ратовању Месењана и Спартанаца бпо је у тежњи ових да освоје плодну Месенпју. Неносредни је повод могао бптп каква погранична расира око земљишта, ма да је гатка и почетке као и читав ток рата претрпала разним невероватнпм догађајпма. Чини се, да је рат чамао за првих неколико година, али да су ппак Месењани морали папустпти низнју п престонпцу Стениклару па се повућп у месенска брда и утврдпти па стрмену внсу Итоми. Одавде су се Месењани годпнама бранилн под предвођењем Аристодема свога краља и јунака овог рата, а уз прнпомоћ својпх савезнпка Аркађана и Аргошана, који већ увидеше сву опасност од спле лакедемонске. Али најпосле Месењани почеше малаксавати; па још када им се сам краљ уби (на гробу своје жртвоване кћерн) наскоро н подлегод1е. Итома се предаде спартанским краљевима (Теопомпу и Полидору), п једап се део станозништва повуче у северна брда; други, већи део исели се у италиски град Регпон, чпме уједно отпоче нова сеоба Грка на запад; највећи број Месењана оста у отацбини али сада као робови (или у положају перијека?) Спартанцпма који им земљу заузеше и поделише (на 3000? својпх сиромашних грађана); само приморске градове месенске не могоше Спартанци заузети. б) Други месенски рат (645? — 630?) Читаво пола столећа је протекло између првог и другог месенског рата. За ово време Спартанцн ратоваху с ранијим месенским савезницима, Аркађанима и Аргошанима, те и једнима и другнма узеше неке пограничне области. Али када затим настадоше у Спартп унутрашњп нереди — због тежње краљева да очувају онако велику власт какву су стекли за време дугог месенског ратовања — и када још Аргошанп одржаше једну победу над Спартанцима, Ме-

сењани се побунише, држећи да је дошло време за њихно ослобођење. Устанак се диже у севернпм, брдским, још слободним крајевима месенским, па се брзо рашири и међу покорене равппчаре и}још несавладане прпморце. Месењанима се затим као савезннци придружише; неколико ахајских градова, Аргошани и велпки део аркадских планинаца, којп су свп са страхом пратили спартанско снажење. Вођ и јунак овога рата био је Аристомен, из краљевске породице, чију је храбросг и пожртвовање народна љубав окитпла многим гаткама (његово чудновато спасење из бездана и др.). Борба првих годпна била је тако очајна, а за Месењане тако успешна, да су Спартанци не само изгубилп сву Месенију него још Месењани почеше продирати у Лаконију. Овпм спољашнпм опасносностпма прпдружпше се у Спарти и унутрашњп нереди : наједној сграни захтеви многпх спартанских породица да им се накнади губптак месенских нмања, а на другој устанпчке тежње перијека и хелота. И тек када престадоше ови унутрашњи переди, наставише Спарганци с Месењанима рат с новом снагом п сада с успехом. Народно је предање овај обрт ратни приппсало силном утицају бојних песама аткчкога песника и певача, хромога Тиртеја , кога је Спартанцима у иомоћ послала Атппа, колпко тек да изврши заповест делфискога пророштва. Изнуреност месенских ратнпка и њиховпх савезника, пздаја једног аркадског кнеза (Орхоменског краља Аристократа) донесе Месењанима један пораз, носле кога им остаде у властп само још најсевернији и најкршевитпји крај Месеније. Одавде је, с утврђеног виса Ире, Аристомен с Месењанима још читавих 10 година водпо четнички р&т и упадао у Лаконију. Али му најпосле Спартанци отму и ову тврђаву и Аристомен се са својпма мораде предати; он за тим оде на Род, а Месењанп се гомилама иселише у италискп Регпон, одакле доцније њиховп потомци засноваше Шесану. Спартанци тада постадоше за више столећа неоспорни господарп Месеније, а покорени Месењаип (сада као хелоти?) њпховп заклетп али немоћни неиријатељп. § 127. Спарта око 600 год. - По покорењу Месенпје, Спартанни обрнуше своје оруЛГЈе па месенске савезнике те довршише, још после првог месенског рата отпочето, освајање облнжњпх крајева Аркадије И Арголиде (од прве: јужне, погранпчне области; од Арга : Кинурију т. ј. сав приморски појас иза Парнона, п острво Китеру). Тако је спартанска држава после овпх ратова захватала сву јужну половину иелоионеског иолуострва. Она