Prosvetni glasnik

мократију и тиранију ; п тек иреко ових се после у многим државицама дошло до демократске владавинв. Ове су се промене, у највшие случајева вршнле насилно (револуцијом), те тако биле и стални узрок новом расељавању грчких племепа. § 131. Тимократија и тиранија. — У некимје државицама нлемство, нагнано сиољашњим илн унутрашњим приликама, примало у свој ред један део богатијих грађанских породица, које, тако задовољене, сада као ново илемство ио имању, са старим илемством ио крви и имању, састављаше нову богаташку основу за грађанске дужиости и права (тимократија). У свом даљем развитку овајјевладавииски облик или прелазао у демократију или се противу нове аристократије и даље настављала борба сиромашног демоса, с разним успеспма. Тимократски устав преовлађивао је код грчких градова ио ј. Италији ; у средњој пак и малоазиској Грчкој тиранија је била најчешћн прелаз пз аристократског у демократско уређење државио. Ту се обично као вођ народни противу аристократске владе и странке истицао какав угледан и даровпт, али и властољубив грађанин, најчешће из илемиКског реда, и потпомогнут оружаном снагом народном заузимао градску тврдињу (акропољ) п по унпштењу управе еупатридске отпочињао сам владатп. Тако је од вође народног (демагога) постајао „народнп краљ* или тиранин, како су Грци обично звали ове градске отмичаре. Од половине VII, па скоро кроз цело VI ст. тпранпја је била владавински облик код највећег броја грчких државпца. С тиранпјом једошаонов полет и бујни раззитак грађанског живота у Грчкој. И ако су тирани долазилп на владу насилнпм путем, демос (грађаиски и сељачки свет) је бпо задовољан њихном владавином и иотпомагао их. Изједначен с еупатридима пред законима, ослобођен многпх терета, могао се сада под заштитом краљевом мирно одавати својим пословпма, не плашећп се од повратка племићске власти. Тиранин пак морао је, радп свога опстанка, подржавати народ, помагати му у његовом привредном и политпчком развитку, а свој нови положај правдатп и уздизати својим заслугама за државип напредак. Ово сутпрани обично чинили: улепшавањем своје престонпце, подизањем дивотних грађевина по њој, помагањем науке и иесништва, прикупљањем паучника и песнпка у свој двор. Уопште се за ове старе грчке „тпране" може рећи да им владавина, смалим изузецима, није била ни сурова ни непопуларна, и ако су јој почеци скоро увек крвави. Неколи-

цпна њпх (Коринтски Перијандар, око 600; Атпнскп Пизистрат 560 — 527; Самски Поликрат, око 530 п др.) имају огромних заслуга За васколпки културнп развптак грчки. — Ну ипак је тиранија била само иролазни облик владавпнскн, и ретко јегдеиз ње изнпкла каква владалачка лоза дужег века. Када се за неколико десетпна година тпранскпх владавина грађанство имовно п полптички уздигло, онда је оно допустило да племство обори тнранпју, јер је већ и само било сиремно да државне послове узме у своје руке. Еупатридска се владавина пак није више могла повратпти; место оборене тпраније најчешће је долазпла демократија доносећи собом грађанску једнакост пред законима и опште учешће у државној управи. § 132. Тирани. — Пзгледа да је тираннја најпре ностала у Пелопонезу. Као најстаријн тиранин иомнње се Фидон у Аргу (око 750). Арголида је за његово доба бпла једна од највећих н најсилнпјих грчких државица и тек су после његове смрти могли Сиартанци одузети неке њене крајеве (Кинурију, § 127). Од ошитег је значаја за читаву Грчку био његов рад на увођењу мера за тежину, дужнну и вредност, на основи вавилонско -Феничанској (§ 44.). —■ Коринтски тиранин Перијандар (625—585), син Кипсела оснпвача тамошње тирааије, био је један од најзнаменптијнх грчкпх државника. Поморска снага и трговина корпнтска узела је за време његове владавине таког маха, да је Перијандар само царинским п трговинским приходима могао иодмиритп све расходе своје државе и свога раскошнога двора, и обилно трошити на грађевпне и иесништво (код њега Арпјон, творац дпониског дптпрамба). Оснпвање нових насеобина (Аиолоније на Илирско.ј, Потидеје на македонској обали) давале су коринтској трговпни све јачег полета. Овога радн чак је смишљао да прокоиа коринтску превлаку, посао који је извршен тек наших дана. — Међу сикионским тиранима најважнији је А'листен (596—565) Један од најодлпчппјих противнпка арпстократских и свега што је дорско (§ 127), вођ првог »светог рата« (600—590) који је водио у савезу с Атпном п Тесалцима, нротиву Крншана што су ови опљачкали делФиске хаџије. Обогаћен пленом, окитпо јс сво.ј град најлепгаим грађевпнама. — У Мегари је била краткога века тиранија коју је тамо основао Теаген (625), творац дивних грађевина и чувених мегарских водовода. Неерећан покушај његова зета Килона да у Атини створи тиранију завадио га је с Атињанима којима затим отме Саламину. Али наскоро изгуби то острво па после и владу над Мегаром, у ко.јој се после многих нереда опет утврдише еупатриди. — Од малоазиских тирана најчувенијп су : милетски Тразибул (око 680 год.), који је морао водити дуге ратове с Лиђанима да одбрани своју државу од њихних освајачких тежња, и Поликрат (536—522) тиранин осхрва Сама, аа коме су све до његова доласка на престо бесниле крваве борбе међу аристократијом и демократијом. Да би се одржао на власти Поликрат је имао велику војску и голему Флоту, иодигао грдни арсенал, град ојачао новим зидом и новим утврђењима. Народ је задобио и богатио га својим силним грађевипама и раскошним двором, у коме су били најчувенији иесници тога доба (Пбик из Регпона, Анакреон из Теоса). Али су га сви његови суседи омрзли јер им беше додијао својим нападима на околна острва и