Prosvetni glasnik

општа историја

старог града ватру с олтара Хестпјина; на свегковине своје митрополе сдали бн своје изасданике; поштовал.п једпе исте богове и хероје, и давади кодонијама имена остављених градова (Месенија Месина ; Хадкида — Хадкидик н др.) Тргоиачких иверских односа бндо је међу мптроподом н насеобинама ; подптичкп н правно пак ове су биде потпуно сдободне и независне (Упор. § 56). § 138. Време и правац колонисања. — И ако је идеменскнх размештања те и местпмичних исељавања било и у времену пре дорске сеобе, инак је дорскп напад на Пелопонез био узрок првом јачем кодонпзовању грчком (§ 112, в). Према овоме највећи део грчких насеобина на истоку од европске Грчке пада у XI ст.; на западу пак по јужној Итадији и Сицидији већнном су из доцнијег времена, од VIII до VI ст. када је колонисање у главном н завршено; доцпије стварање нових насеобина је ређе (Турија 443., Амфипољ 437.) Насеобиие су се грчке већином брзо развијаде, али су многе затим и брзо опале ; узроцп су томе били пли страсие унутрашње борбе или снажење оближњих туђпнских држава, у којима су се губиле (Персија, Македонија). § 139. Нолоније. — Нису сва пдемена грчка нодједнако судедовала у оснивању кодонија. Највише их је подигло јонско племе, често у друштву с Ахајцима: сан Милет засновао је на 80 насеобина, еубејска Халкида на 50 итд. Јонци су унраво и истисли Феничане из грчког дела Средоземног Мора. Најмање је колонија би.10 еолских и све су скоро на истоку (§ 114). По броју заснованих колонија на прво место међу Јонцима долазе: Атика, Еубеја и доциије Милет ; међу Дорцима: Коринат, Мегара п острво Род. Многе су колоније биле нраве културне расаднице за варваре у чијој су близина подигнуте (Кума за Римљаие, Масилија за Гале итд.). а) Лсточне колоније. Најстарије су грчке насеобине по острвима Егејскога Мора, одакле се после прешло на колонисањемалоазиског примор.ја у чему су учествовала сва грчка племена. М. Азија је затим, норед Грчке, постала ново врело за оснивање насеобина и за кратко време македонско, трачко и црноморско приморје исиуни се грчком колонпјама, највише јонским. Из Милета је насељен Хелеспонат, Нропонтис, Понт-Еуксин ; његове су насеобине Абид (1715), Дампсак, Кизик (756), Олбија при ушћу Бористена (Дњеиар), Одеса, Пантикапеон, Фанагорија на Кимерском БосФору, 'Ганаис на Донској Делти, Фазис у Колхиди, Трапезунат, Синоиа (785) и др. Фокеа је основала неколико колонија на далеком западу, међу којима је била и Масилија (Марсеј); Халкида је колонисала трогубо македонско подуострво (32 њена града, отуда Халкидик), где је била и Потидеја, колонија коринт' ска из познијег времена (630?). Мегара је на овој источној страни, међу осталим својим насеобинама, иодигда Халкедон (675) и Византију (658). Неке се дорске колонисте унутише на .југ те осиоваше у Африци Кирену (631); Јоицп уђоше са спојим насеобинама и у мисирску делту где засноваше (570) Наукратис (§ 23.) а од VI ст. чак почеше иасељавати ®ени-

чанско острво Кииар, на коме ће временом нојелинити тамошње становииштво. б) Зааалне колоније. Сеобу на занадну страву отпочеди су Коринћани својим кодонијама по енирској и идирско.ј обади (Амбракија, Аиолонија) и освајањем тамошњих острва (Деука, Коркира год. 735 и коркирска кодонија: Епидамно из 627 год). Одавде се мање колонисало правцем ка далматнпском приморју, а главна се струја обрте Сицплији и јужииј Нталији цоја са многих грчкнх насеобииа доби име Велике Грчке. Овде су италиски Грци (Италијоти) били од великог утицаја на културии развитак осталих, њима сродних, италичких ндемена. Ту су најпре Еубејци засновали у Камианији Куме (1050?), гдавну посредницу грчке културе за Рим ; њена је насеобииа била Партенопа (Неапољ). Даље ка југу биле су многе колоније ахајске ијонске: Велију су 543 осиовади Фокејски бегунци, који су се скдонпли од иерсиског насртаја на М Азију. На југоисточно.ј обалп италиској био је читав шв најбогатијих грчких градова : свартански Тиренат (708), локриђанска Локра Еиизефирска п ахајски: Сибарис (724) и Кротон (710). Ове две ахајеке иасеобиие основаде су од своје страие миоге колоније ио јужној Италији (Пестум, Метаионт), над којима су већином оне и владале. Богатствои раскош неких градодова до нело је њихним грађанима крајње мекуштво (»Сибарићани«), те тиме мамидо друге на освајање. Тако је у борби с околним градовима Сибарис са свим иорушен (510) — Еубејски Халкиђани су подиглп на сицилиској итоци: Ремон (око 720) и Занкле,у које се градове доцније склонише месенски бегунци, ио којима Занкле и доби име Месана (§ 126, б). II Сацилију су рано дочели насељавати Јонци п Дорци. Ту су Накс, Катана (730) и др. халкиђанске колоније а корпнтскога је пореиа била богата и нанредна Сиракуза (735), основатељка неколпких сицилских кодонија. Псељеници с острва Рода основаше Гелу а ова опет Акрагас (Агригент): Мегарани: Хиолејску Мешру и Селин (628) птд. Овде већ уђоше Грци својим насеобинама у море којим су вдадади Картагињани : Фокејцп основаше на Корзици Алалију, а у лигурском прпморју Масилију (око 600), мптроиолу мпогпх нових насеобина у том крају ; острвљанп са Закиита: иберски Сагунат птд. Најзаиаднија грчка колонија као да је била Фокејска Менаке у Тартесу (ипзија око ушћа Гадалкивира). з) Ујединилачке установе. § 140. Политичка раскомаданост. — Изузев оно неколико амФиктионија на доста слабој верско-поднтпчкој основи, н два трн омања савеза неколиких градова (тебанскп и аргоски савез), међу грчкнм државицама и овог времена није било никаквих политичкнх веза. И да није било неких морадннх спона које су одржаваде једпнство међу тако растуреннм племенима п градовима, лако би можда дошло до потпуног расула грчког народа. Осем оног јаког народног ионоса којим су се Грци уздизали вад осталим „варварима", осем језика и вере, који су н најудаљеиије насеобине спајали за главно стабло народно, биле су нарочито две установе које су, мпмо све иолитпчке раскомаданосги, одржавале једпнство васколиког грчког народа. То су биде : делгриско иророчиште и народне светковине.