Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

65

везан је, по народном предању, за смрт Кодрову (1066?) који се беше жртвовао само да спречн дорско проднрање у Атнку. Место наследног краља од тада је на чело државно долазио избором један највнши чиновннк, архонат, као председник репубдике, адп тадајош биран на цео живот и из Еодрове породице, што му је подожај скоро изједначавадо с краљевским. Али је то био само почетак даљег и све већег слабљења монархиске владавине. За доживотним архонством дође десетогодишње (752), с одговорношћу према еупатридима, па онда (с обиласком Кодрових потомака, од 712) једногодишпе, када у атичкој републаци почеше бирати између еунатрнда сваке годпне девет архоната (један председннк и по2из свакефиле), као највише управно тело (683). II гако је раннја краљевска власт сада бнлаподељена на њих деветорицу. Највиши државни чиновник био је 1. архонат-еионим, председник савета и скупштине, председник републике, чијим се именом годнна звала, и врховни судија у породичким и насдедним споровнма. 2. архонат-василеј био је првосвештеник који је руководио народним светковннама и имао још н највишу судску вдаст у спорннм верским нитањима и у крвним делима. 3. архонат-иолемарх бно је врховни војвода у рату, управљао за време мира војничкнм посдовнма н бпо суднја за странце и досељеннке. Осталих 6 архоната, т. зв. тесмотети суднли су сва остала дела, чипећи уједно виши суд (аиелациони) за ниже судове и судије. § 146. Дракон (620). — Стварање и снажење грађанског реда и његова жеља за учешћем у државним пословима; тежак положај сељачког сталежа, презадуженог еупатрндима, у чије су руке све већма прелазила сељачка пмања а сељаци остајали на њима као надничари: учиниди су да се код атичког народа најпосде јави покрет противу иолптичке самовласти племићске и сурових закона њихових. Еупатридн морадоше најзад попуститп жељи народној да се нааишу закони, и тај посао повере Дракону, архонту-епониму за годнну 620. Дракон је из тадашњег обичајног права, чувајући пдемићске интересе, извадио и узаконио најстроже ирописе, одредио смртну казну за врдо велнкн део кривица и ропство грађанину који свој дуг не може да платп. § 147. Килон (612). Незадовољство народно с овим „крвавим законима" Драконовим, бидо је толико, да се њиме намисди користити пдемић Кидон да п у Атини створи тиранију. Нешто на-

родном помоћу, нешто војском мегарском што му је посла таст му, мегарски тиранин Теаген, (§ 132) одиста се за кратко време и докопа атинског Акропоља и вдасти. Ади га убрзо нападе пдемство са својим пристадицама пз народа, под предвођењем архонта-епонима Мегакла (из чувене породице Алкмеоновића); Килон се спасе бегством ади мегарску војску и његове присталице, који се предадоше на веру, аристократи побише. Ово би узрок рату између Мегаре и Атине која тада изгуби острво Саламину. Губитак овог острва био је тежак удар за Атињане: многи изгубише своја тамошња имања а трговина и бродарство атинско застаде сасвим. С тога се сада отвори читав низ бораба с Мегаром о Садимину, ади све беху узаман, тако да се најпосде одреди смртна казна за онога ко би преддагао нов рат с Мегаром. Незгоде и непрпдике постајаху све веће, народно незадовољство на еупатриде све јаче, тако да је сваког часа могао букнути грађански рат. Избавитељ из овог стања био је законодавац Солон. 2. Содон и његов устав. § 148. Солон. - Солои је био из породиде Кодрове (рођ. 639). Ну и ако је био иорекда краљевског и веома имућан, ииак се рано одао трговини и путовању, колико да поправи своје стање нешто поремећено великим доброчииствима, толико и да у свету стече науке и искуства. По нрироди даровит и пдеменит он је дугим путовањем (похода Крезу) и свој ум и своје срде обогатио многим знањем и врлииама, те га је народ грчки бројао међу своје мудраце. Мудар и родољубив, Солон је увиђао све мане еупатридске владавиие и сва зла од којих је Атина страдала. И да би је сдасао бар једног и најтежег зла, направи се луд те, зато некажњено. својим песмама (елегијама) „о изгубљеној Саламини толико раздражи Атињане, да донесу одлуку о новом рату с Мегаром, у коме Солон, као војвода са 500 атичких добровољаца, најпосле отме острво. Освојење Саламине је поново отворило нут атинској сдољашњој трговини, а Солону донело највећег угледа и поштовања. А да би умирио народ од страха за учињено злочинство над Килоновии дристалицама, Солон дозове тада чувеног и у свој Грчкој доштованог видовњака, Крићанина Епименида, који жртвама и очишћањима скиде грех са земље, дошто још Атињани прогнаше Алкмеоновиће, главне кривде тога злочпна. Ијошдаби се богови нрема Атиии сасвим одобровољили, Солон као члан делФпске амФиктионије предложи противу Кришана рат (први »свети рат") чијим сретним свршетком Атињани задобише љубав делФиских свештеника. (§ 132). а). Претходне „олакшице" 594год. (сизахтија). Мудрост и родољубље Содоново придиком новраћања Садамине од Мегаре још су већма уздигдн и дотле ведики углед његов међу суграђаннма. Жеља пак да иомогне осиромашедом народу прпродно га је истакла за народног вођу, те га с тога еупатриди, једно бојећи се немира а друго знајући Содонову несебичност и иравнчност, нзберу 9