Prosvetni glasnik

66

ОПШТА ИСТОРИЈА

у г. 594 за архонта-епонима с тим да уведе потребне законе којима би се олакшало народу и који би народ измприлн с племством. Ове прве „олакшице" атичком народу биле су 1. у законима којима је Солон укинуо робовање за дуг, и ослободио ропства све оне атичке грађане којп су дуговима посталп робови ; 2. олакшао отплату дугова онима који су се на имања задужили (ковање новца с новом вредношћу); 3. опростио још заостале дугове свима државним дужницима; 4. одредио меру за највећу баштину која се може имати; 5. смањио законом одређени интерес и 6. дао помиловање осуђеницима (осем убицама и издајицама). § 149. Солонов устав. — Родољубивост и ножртвовање Солоново (којн је и сам морао бнти много оштећен овим својим законима), повукли су и остале еупатриде те му ови, сада вољни да задовоље тежње народне за учешћем у државним пословима, одмах за тим даду неогранпчену власт да напише земљи нов устав и законе. Овај је посао Солон радио неколико година (до 583) и њиме иоложио основе атинском државном уређењу а). Друштвени редови-, грађанске дужности и ирава. Да би измирио тежњу народну за учешћем у државиим пословима с дотадашњим положајем и снагом племства, Солон је за свој устав узео тимократску, богаташку основу (§ 131), по којој се грађанске дужности и терети сразмерно везују за имања а нрава распоређују према дужностима. А у овој је основи већ лежала и клица даљем развитку атинске демократије. — Солон је поделио цео атички народ по баштинама — јер је то и бнло главно богаство тога доба — .начетирн реда. У I су долазили иентакозиомедимни, већином еЈнатриди с великим имањима, која су давала годишње најмање 500 медимана жита Ј ) или толико метрета вина или уља; ови су морали спремати и снабдевати Флоту, и сносити трошкове за народие светковине (литургпје). У II. су реду били грађани с 3—500 медимана летине, а обавезни да заједно с грађанима I реда у рату буду коњаници (хииеји). У III су ред долазили зеугити, мале газде којц су са своје земље могли пожети бар 150 медимана жита; ови су служилп као тешко оружани иешаци (хоплити). У IV су ред долазилц свн они сељаци који су годишње имали прихода маве од 150 медимана и радници ( тети) којц нпсу ни имали баштине него живели од заната и наднице. Ови су били ослобођени војннчких обавеза ; само у случајима непријатељске Ј ) Мсдимно је бида мера за жито, од прилике 40 кида, а метрет мера за течаости, око 40 литара.

најезде на земљу служнлн су као лако оружани пешацн. — Према овим грађанским дужностима била су распоређена и грађанска права. На врху државном остаде и даље девет архоната, за које су могли бити бирани само грађани I ре,ла; за све остале службене положаје могли су битп биранп сви пупоправнн грађанн нзнад 30 година а пз сва трн нрва реда. Онп нз IV реда, немајући никаквих дужностп, нису имали ии ночасних права битн државним службенпцима. Сви пак државни чиновп били су почасни те и бесплатнп. Губитак грађанских права била је, но Солоновим законима , једна од највећих казна грађанскнх. — Атичких грађана сва четпри реда могло је бпти на 8 — 10 хиљада (међу овима до 2000 из племићскпх породица), а толнко је од прилике могла нмати Атина и војннка. б ). Државне власти. 1) Уз архонте дође сада и Савет (Була) као управно тело. У њему је бнло 400 чланова (100 из сваке Филе), бираннх на годииу дана нзмеђу свпју пуноправних грађана прва три реда. Његово је бнло да управља државом, да представља и заступа народ у спољаганнм односима, да спрема законе за Народну Скупштину. За редовне послове била је увек на окупу, у нритапији , једна четвртина саветника (једна Фила), која је радила за једну чегврт године (ирнтани). — 2) Највиша државна власт била је Народна Скуиштина (Еклезија), у коју су долазили сви грађани изнад 20. године сва четири реда. Она је, у главном, била законодавно тело, а поред тога је решавала о рату и миру, бирала све чиновнике, и уопште одлучпвала о свима важнијцм државнцм нитањима. Редовно се састајала четири пута годишње, по/1 председништвом првог архонта и руковођењем притана којн су на окупу. Гласало се дизањем руку. Због великог значаја Народне Скунштине, као средишта читавог државног живота, Солонов устав и дао је Атини правац и обележје демократске држа,ве. — 3). Судске су власти биле одвојене од управних. Нарочито је важна Солонова установа Хелије, највишег народног суда (народна порота) од 4000 пуноправнпх грађана (1000 из сваке Филе, коцком бираних ?) из нрва три реда. Хелија је радилапод председншнтвомтесмотета; њој семогло жалити противу свију нижих судова (апелација); она је доноспла последње пресуде (касација) у свима питањима части , живота п имања атичких грађана. Осем тога је Хелија нспитивала правну подобност чиновничких кандидата а њој су били одговорни и цслужени чиновници.— 4). Ареоиагу је (§ 109. а.) Солон дао својим уставом особитп положај и Оставив му и даље суђење хотимичних убистава, он га је још учинио највишим надзорним телом у