Prosvetni glasnik

ОПШТА ПСТОРИЈА

држави које је бдило над вером, обичајпма, законпма, грађанпма п њиховим владањем, а дао му и право обуставе свих одлука Савета п Народне Скупштпне. Не одговарајућп нпкому п не везујућц се за законске одредбе већ судећп по уверењу, Ареопаг је могао својом осудом дохватити п оне крпвце којпма се нпје обичним законима могло доскочити. Тпме пак што су у Ареопаг удазиди само архонти који су часно завршшш своју дужност, оп је постао стожером аристократпје п потребним претежјсм атинској демократији в). Васиитање. Содоново законодавство обухватало је п народно васпптање, а његовп су I законп захтевалн подједнако развпјање п теда и духа детиња. Отуда се атпнско васпптање п састојадо у тедесном развнјању (гпмнастика) п умном усавршавању (музпка). Оно се давадо у јавним шкодама (гпмназијама) а постизавадо на једној странп тедесним вежбањима (рвање, трчање, скакање, пдпвање птд.) а на другој свирањем, певањем, читањем народних песама (нарочнто Хомера), наставом у беседништву, фпдософијп п свему оном што ће крепптп н развпјатп тедо и душу дечју и спрематп пх за поштене људе и родољубиве грађане. Нарочпту је бригу Содон обратпо навикавању на рад: сваки је родитељ морао научитп своју децу каквом прпвредном посду идп вештини. Док је у Спартп беспосдичење бндо нека врста оддике сдободног човека, дотде је оно у Атинп бидо најсгроже забрањено. г). Метеци и робови, Осем атпчких грађана с више пди мање подитпчких права, бидо је у Атици — нарочито Атпнц — много странаца досељеника (метека), који су се бавпдп занатпма н трговином, давадп дичну порезу (метекнја), пдаћадп за право рада и војницу, који пут вршпди н војничку сдужбу, ади бидп без икаквих подитичких права и без права убаштињавања. На суду су нх увек заступадп атпчкп грађани, њпхови заштптници. Помажућн рад п трговнну, Содон је помагао метеке својим закошгаа н давао могућности да постану атински грађани. Доцнпје их је могдо битн кодпко и Атињана, 40 до 50 хиљада душа. — Робова је у Атицп могдо бптп каснпје на 4—5 стотнна хиљада душа. Купљени иди рођенп као робови. употребљаванн су као сдуге, рударски, занатдискн иди земљодедскп радници итд. И ако су бидп прпватна својнна грађана, ипак су стајади под заштптом законском. Здостављање иди убиство роба кажњавано је; за рђаво поступање с њим, роб је могао побећи у Тезејев храм и одатде тражпти да се прода човечнијем газдп. д). Смрт Соломва. Солонови су закоаи би.1и надисани на дрвеним плочама. Жслећи да "а делу види вредност

својих закона, Солон захте те му се племство и народ закуну да за 10 година неће нпшта мењати у њпма, на се крене на пут ио пстоку. Још се једном враћао у Атину, а умро као 80-годпшњи старац око 559 (на Кипру пди у Атпнп ?). 3. Атина после Солона. § 150. Нови нереди. — Али нп Солонони »акони нису могли брзо изменитп људе нп прилике те одмах и понравитп раније стање. Отуда се наскоро, по одласку Солонову , наставише раније борбе међу појединпм странкама : племићима великобаштиницима (педнјери) чији је вођа био еулатрид Ликург, средњесталештм прпморцпма, трговцима и ппдустријалцима (парали), које је нредводио богати Алкмеоповић Мегакле (млађи) чпјој породици беше допуштен повратак у Атину (§ 148), и сиромашним и задуженим сељацима по брдским крајевима атичким (дијакри) које беше за се задобио 77изистрат(ро ђ. око 600), рођак Солонов а омиљени војвода атински из ратова њених с Мегаром. § 151. Пизистрат и његова тиранија. — Пазпстрат, вођ спромашнпх атнчких брђана умеде се користити борбама које се наставише међу ранијпм странкама те се једном придпком помоћу сиојих 300 чувара, докопа атпнског Акропоља и отпочне своју тиранију (око 560). Пизистрат није днрао Содонов устав, већ је само својнм утицајем на нзборе успевао да сва државна звања дођу у руке његових пристадица, који су га подржавади на вдади. Алп се после неког времена сложе две противне му странке и прогнају га. Ну и победноцп се ускоро заваднше чиме се Пизпстрат корнсти н (оженнв се и кћерју Мегакловом) поврати евоју владу (550). Али га убрзо протнвнпци прогнате и по другп пут и тек после пуних 11 година прогнаничког жнвљења у Еретрији, Пизистрат једном згодном придпком упадне с војском у Атику те се и по трећппут докопа тнраннје у Атпнп, где сада владаше до своје смрти (527); његови протнвнпцц буду прогнанп цли се разбегоше. Да би свој положај утврдпо, Ппзистрат је држао најамничку војску, радн чнјег пздржавања огласи сребрне рудннке по Лауриону за државне п разреза порез на народ. Да би пак своју владавнну оправдао н учинио је сјајном а народу корисном и милом, Пизистрат помагаше трговину и радиност, поче дизатп лепе грађевпне (Зеусов' храм, водоводе), држаше у свом двору најчувенпје тадашње грчке уметнпке и песнике (Спмонид из Кеа, Анакреон), богато прнређпиаше нанатмске светковине сваке пете године. Његова је такође заслуга што су Хомерове песме покупљене н уређене. — Солонов устав нпје Пизистрат никако мењао, само је својим утицајем радио те му је један од синова увек бпран за архонта а и за остаде чпновнике бирани су већином његови пријатељи.