Prosvetni glasnik

ОПШТА И0Т01ЧГ.1А

§ 152. Тиранија Пизистратових синова (527 — 510). — По смрти Пизистратовој дођоше на владу у Атини његови синови Хииија и Хаиарк. Прве године њихове вдадавине биле су у очеву правцу: неке грађевнне довршише, нове започеше, удице украсише Хермесовим стубовима, песнике помагаше итд. Али их је сумња и бојазан од савдадане аристократије поступно чинида све горпм, док се због једне увреде нанесене неком Атињанину (искључење Хармодијеве сестре пз панатпнске светковине) не склопи завера којој вођи беху мдади аристократи Хармодије и Аристогитон. Али завереницп убију само Хипарха (514); Хипија се спасе и сада отпоче своју самовољну и сурову владавину. § 153. Пад атинске тираније (510). Ну ова насиднпчка владавина Хипијина била је кратка века. За њено уништење имао је највећих заслуга спн Мекаглов Клистен, који у то доба својим огромнпм богаством подиже диван мраморни храм у ДелФима, место раније изгорелог, чиме прпдоби за се и своје намере тамошње свештенике. Његовим утицајем дел<мско пророчиште наредп Сиартанцима да Атину ослободе тираније, те ови удружени с пдемнћским бегунцима и псељеницима атинскпм, иринуде Хипија на предају који затим оде у Персију. § 154» Клистен и његове реФорме. — Клпстенова је заслуга што се ио паду тираније није у Атини обновила владавина еупатрида, на чему је и радпо велики део племства. Потпомогнут неколпцином родољубпвих и увиђавних аристократа и државника (Аристид, Ксантпп), Клистен настави посао Солонов и још већма ироишри демократску основу његова устава. Ово је извршио новом деобом атичкога земљишта на десет иолитичких срезова (опет названих Фидама), а ових на стотину оиштина (дема). Ади да би се при бирању и гласању ослабила моћ и утицај племства, нови срез чинило је десет рагитрканих општина, у које тада још уђоше и метеци. Према овој десетној основи сад су и Содонови закони претрпелп неке маде измене : у Савет је додазидо 500 чданова (50 из сваке Филе), у Хелију 5000 (по 500 из Фпле); свака је Пританија сада (50 чланова једне Филе) само за десети део године (35 — 36 дана) отправљала редовне државне нослове и за то време руководила Народном Скупштином, која се десет пута годишње састајала (на Пниксу). — Из овога су времена, те но свој прилици Кдпстеновим радом створене и неке нове установе: 1. одбор десеторице благајника (енимедета), чувара државног блага, смеште-

пог у акропољском храму —јединих чиновника бираних на дуже од једне године (на 4) ; 2. одбор десеторице војвода (стратега), који су уз архонта-полемарха управљали војском и 3. остракизам, тј. на» роднп политички суд за поднтичке прваке, Који би бпди опасни по мир у држави идп склони да обнове тиранију. Кад год је (један пут годишње) ва пптање Савета одговорила Народна Скупштипа да од рада ког грађашша пма опаеностп по државу, онда га је народ својпм писменим гласањем с црепићима (остракон) могао из земље прогнати за 10 годпна. За прогонство је требало да да свој глас бар 6000 грађана (већина дакле од 10000) ну ово прогонство није доносило ни губнтак частн ни пмања а народна га је одлука могда увек прекинути. — Вероватно је да је већ из овога времена закон (а не познпја Аристидова реФорма) којим је бирање скоро свију чиновника(осем епимелета и стратега) замењено коцком , опег ради сузбнјања аристократског утицаја. а). Клистен није мирно и без ирекидања могао увести спе споје реФорме и установе. Аристократија је видеда да ће јо.ј се аревласт сасвим измаћи из руку, те љен вођа Исагора, ранији архонт-епоним, позове (507) у помоћ Спартанце, који им одиста и дођу под сво.јим краљем Клеоменом, :>а једно време обнове аристократску управу а прогнају Клнстена. Али се атички народ брзо прибере, отера Спартанце и дозове Клистена који доврши свој законодавни посао. Ну Снарта није радо гледала ово снажење Атине и њене демократије, те се противу ње склони читав савез (Спарта с Пелононезом, Беотија, еубејска Халкида). Ну на срећу атинску савезници се нешто нобркаше те Атину оставшпе на миру; Атиаа иак тада заузе Еубеју , где многим својим сиромашним грађанима (4000) раздаде освојено земљиште (клерухе). — Опасност пак са стране која у ово нреме поче грозити читаво.ј Грчкој , (§ 88) угупш за .једно време ово непријатељство међу Спартом и Атином. ж. Култура овога времена. § 155. Политичке и економске прилике. У току ове периоде грчке исторпје, једва су два грчка града: Спарта и Атина, успела да пзпђу из својих уских градских међа, да себи придруже окодно земљиште (Даконију — Месенију ; Атику) и тако начине повеће државице с једпим политичким среднштем, у коме се само и јављао сав политички живот. Осем њих било је и неких омањих савеза неколпких градова с превдашћу једнога од њих (Тебе у Беотији, Арга у Аргодиди), а све остаде грчке државице биле су управо саме градске општпне, под чијнм су утицајем биле и околне се;.ске опгатине. Сав јавни нолитички живот и био је у градовима. — Устави но овнм грчким државицама, поред неких пролазних владавинских