Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

69

облпка (тпранијеј тимђкратије), у главном су биди Двојаки: аристократски и демократски. Спарта и Атина су гдавни и најчистији представншш оба ова државна обдика. (Зстаде су се државпце својим у)зе1>ењем прпбдпжаваде впше или мање, једном иди другом оваком уставу. Гдавно обедежје аристократских држава било је: у ведикој вдасти сената (Герузије) састављеног из представника најбогатијих породида, у .ШЛобројкости њбговпх чданова, бараНпх на цео живот и скоро без одговорности. У демократскнм државама пак највећа је власт народна скуиштина (Екдезнја); она одлучује о свима гдавнијим државним пптањпма, бпра чиновнике којп су одговорни а сви су за кратко време. — Као год подптпчки и прпвредни живот овог времена био је бујан и напредан. Источни су се Грци брзо упознади с образованошћу нанредних азпских и аФричкнх народа, с којпма отпочеше живахан саобраћај; у њпх су Грцп најпре впдели здатне и сребрне новце, од њих су п попримади разне мере. Мадоазискп су Јонци први почели употребљавати за трговачку размену ковани новац место металних терета, а Арго (Фидон) п Атина (Солон) уведоше опште мере, што трговину и саобраћај јако олакша и покрену. Овим се нак ноче гомилати по градовпма богаство, с чиме дође већи луксус у приватном и јавном животу (разне сјајне светковине) и неговање наука и уметности (§ 131). § 156. Књижевност. — За развитак књижевности било је од огромног значаја одомаћење иисмености у овој периоди. Грци су је, без сумње, још раније иримили од Фенпчана (§ 61), адп се она јаче нроширила тек од VII. ст. а) Песништво: а. Еи. Народне песме епског садржаја (Хомер, Хезнод), које су постале још при крају ирошле пли првих столећа ове перподе, сада су тек записане и сређене. За скуиљање и уређпвање ових песама има великих заслуга атински тнранпн Пизистрат који беше овај носао поверио нарочитом одбору. — Посдедњп изданци епске поезије грчке биде су иесме оних песнпка којц су доцније (VIII. ст) допуњавади круг тројанских песама (Милећанин Арктпн око 750: о Мемнону, Тројанском дрвеном коњу, Л.аокону и др.). Шестостопац (хексаметар) је размер еиских песама, а порекла су у главном јонског. р. Лирика. Почеци лирској поезпји су у најстаријим химнама, певаним у славу богова. Одвојено од епа лирика се почела развијати тек од VIII ст. управо од времена опадања епског пес-

ништва. У лприцп се, као и у политнчким уредбама, доста јасно огдеда и разднчност особпна п карактера ђрчких племена. Тако, ЈонЦи су створили п у гДавном пеговали нетостопиу елегију ћ тростопнп јамб, а разностоппи мелос је главни иеснички облпк у Дораца и Еолаца. И лпрска је поезпја поннкла код мадоазпских Грка, тамо имада своје прве И гДавне представнпке па је теа доцније почињуо(5рађцватп певроиски Грци.- Трагова народнс лирцке нпје остало : она је скоро сва уметничка. 1). Елегија. Елегија је управо предаз од епске поезије ка лирској. Њеа летостоппа стих био је најзгодаији обдвк за пзраз јаких осећања туге, љубави и др., која изазивају различни догађаји из јавног или приватног живота. У елегијн јо ритам (стих) био важна ствар, и иесиу је често пратила мауТа. По садржају свом блегија је могла бити различпа: политичка, јуначка* поучпо-иословичка (гпома), Љу= бавна итд. Међу блегМарама су најчувепији: Тиртеј и Со* лон , познати са својпх ратаих песама, Симонид Кеошанин са својих натпаса (његов епиграм аа Термоиилском сиоменаку) п Мимнермо Омпрњанин (око 600) са евојих аежних Туж* балаца о староста. — 2). Изазива^ки ^хроми* стих ј <Хмо био . ^ I је најнодесииЈП оолик за исказивање: исмевања, за.)едања, гњева. Главни су му нредставници : Архилох Парошанин (око 700), изумелап, јамба, .један од аајвећих и најнлоднпјпх грчких песавка (изрека: »опљачкао Архилоха«); нрича казује да јс својим заједљввим несмама тако нсмејао Ликамба и кћер му Необулу, своју рааију верепицу, да су сс обоје убили ; Симонид (Јамби1ааин (6б0) исмеваб је свдјим јамбиМа жба^; Јамбом су иисане и басне (норекла мисирског или пндиског?) а као творан; већине и најлепших басана сматрао се Езои (560), ослобођеап роб у двору Крезову; ау мвоге су вз доцнијег времена. 3). С мелосем је лирика дошла до свог врхупца. Ритам је у њему различан, јер он и није главна ствар него читава строФа која се пева и увек прати свирком (флаутом, седмоструном китаром) а и играњем. Несма је била удешена или за иојединачно претневање (еолски мелос) или за хорско невање (д)рски мелос). Као и елегаја и мелос је разлџчап по садржају и облнку : асани (песма у славу Анолонову), химне (славопојв боговима), ирозодије (хорске песме при светковинама), енкомије (песме похвалнице владарима и јунацима), еииталамије (свадбене песме), дитирамби (песме о весељу [виаске] у славу Дионисову) итд. Међу медичарвма на прво место додазе: аристократ Алкеј (610, противник Питаков) и песникиња Сафо (590), ; Јобоје Лезбошани, чувени са својих дивотних љубавнах песама ; Анакреон Теошанин (Сл. 31) сдаван са својах веселих, љубавних и винских песама (»анакреонке*); Беоћанин Линдар (521—441) »краљ лиричара* невадмашан у славопо.јима олимписким победиоцима (еииникије); као народни певач оа а нема сталног пребивалигата него путује по Грчкој и пева своје песме по народним светковинама; Симонид Кеошапин (око 500) врстан у мелосу као и у елегијв. Ова два последња песника заврШ УЈУ аиз грчких лиричара, иредазећп својим радом и у идућу периоду. б) Нацке. Најстарпјц научнн радови грчки били су на философији, математици и историји. Све су три понпкле код мадоазпских Јонаца. Прва која је тражила праузроке свима појавама, пма већ