Prosvetni glasnik

општа историја

су: Херин храм на острву Саму, Артемидин код Ефеза, (Сл. 32.). оба у јонском стилу. б). Ликорез. Ова се уметност почнње у овој перподе јаче развијати. Као и остаде уметностн, и ликорез се својим ночецима везује за веру, градећи ликове бозканске. На најстаријим ликовнма, дрвеннм и земљапим, опажа се јак утицај с истока (Египат, Аспрнја); осем тога облпцн су једни исти, положаји божанских ликова увек једнаки, како то већ п сама вера скоро увек захтева (архајскп стил).

Стварачке слободе и новог нолета добн ликорез тек кад вајари почеше радитн н ирофане ликове, нарочито од кад се уобичаји да се сгатуе олимписких победилаца поклањају храмовима. Тодор Самашанин (на острву Саму је била чувепа вајарска школа тога времеиа), изумеде (680 ?) ливење ликова, а у исто доба вајари на Еретп изиђоше на глас са својих мраморних ликова. За овим се јави јачн уметпички полет међу Дорцнма у Пелопонезу и на острвима, код којих се и истакоше неке чувене ликорезне школе (Коринат, Егина, Арго, Спкион). в) Сликарство. Од сликарских радова у овој периоди има само нешто црних слика (шара и животиња) по вазама, нзрађених без живости и разноликости, а већином по угледу на источњачке послове ове врсте.

iii. СЈАЈНО ВРЕМЕ (600—362). а. Доба иерсиских ратова (500—449). 1. Грчкн одбранбени ратови (492—479). § 158. Јонски устанак (500—494). — Када пропаде лидска држава, онда с њом потпадоше под персиску власт н малоазиски Грци, приморци и острвљани (§ 85). Грчкн тиранп по М. Азији, које су Персијанци и подржавали па влади, морадоше помагатн Дарија и војском и флотом , када се оно он крену на Скнтију. Један га од тих тирана, милетскн Хистпје, и спасе од пропасти, не хотећи кварити дунавски мост, како су то чуварима предлагали Скпти. Дарије за ово награди Хистија кнежевином у трачком приморју, а Милет даде његову зету Аристагори. Хистпје тада подигне при ушћу Стримона велпки град, у намери да се отргне персиског господарства. Али на двору иерсиском прозреше намеру његову те га Дарнје позва к себи па ту и задржа. Аристагора пак, у жељи да прошири своју државу, нападне на острво Накс, али буде одбијен. Бојећи се казне и трошкова — јер за своју намеру беше задобио и у рат уплео и сардског сатрапа, краљева брата АртаФерна — Аристагора почне бунити јонске градове не би ли се и сам сасвим ослободио Персије (500). Устанак се одиста брзо рашпри међу Еолце по Хелеснонту н по острвима, а Аристогора још потражп номоћи и у европских Грка. Ну отуда доби малу помоћ : Атина посла 20 бродова а Еретрпја 5; Спартанцн га одбише. Удружени Грци у почетку напредоваху; чак освојише и запалише Сард. Али се међутим прикупи и персиска војска те устаниве нобеди најнре на конну (код Ефеза 455) а доцније, — пошто се атинска Флота врати — буде сагрвена и јонска Флота близу Мнлета (код острвца Л.аде, 496). Најзад се предате и сам Милет (495) који Персијанци скоро сасвим порушише : а затим редом падоше у руке персиске и остали грчки градови. Мплтијад, тнраннн трачког Херзона побеже са својим имањем и 4 лађе у Атину. Персијааци се варварски светише Грцима: палише храмове, рушнше градове, многн свет поубијаше а омладину норобише; цветна и напредна Јонија пропаде на свагда. (Аристагора је погинуо доцннје у Тракији, Хистије најпре буде нослан да угушп усганак а иосле, као издајник, ухваћен и разапет). § 159. Мардонијев поход (492). Гњеван на Атињане што су помагали малоазиским Јонцима, Дарије се одлучи дд нападне Грчку и да изврши своје освајачке намере још из раппјих вре-