Prosvetni glasnik

општа ПСТОРИЈА

мена. На ово га подстицаше и Хипија (§ 153) надајући се да се перспском помоћу дочепа поново тираније у Атипп. Дарије спреми војску коју поверн свом зету Мардопнју. Идућн сувим преко Тракпје, Мардоније с војском продре до Атона, али му ту бура разбнје Фдоту а и па копну му Трачанн сатру многу војску. Ипак Мардоније успе да утврди у Тракијн и Мекедоннјн нерсиску власт, па се гек тада врати. § 160. Маратон (490). — Овај неуспех није одвратно Дарија од рата него се поче пзнова спремати, а најпре посда гласнпке грчким градовима и острвима да тражп „земљу и воду". Многе се државице и иокорнше, а Спарта и Атина побише персиске изасланике. У то се већ крену п персиска војска (600 бродова, 100.000 пешака и 10.000 коњанпка), на фдоти под Датисом н краљевим синовцем Артаферном, али сада краћпм пуч ем, нреко Егејскога Мора. Узгред нападну Персијанци острво Накс и опустоше га, па се затпм упуте Еубеји, да се освете Еретрпји. Посде дуже опсаде нздајом је освоје, разруше и робље пошл>у у Персију. Сад се Фдота крену на Атику па се по савету Хипијину усидрн на источној обади атичкој и искрца код Маратона. Атињани се после дужег колебања оддуче да Персијанцпма изиђу на сусрет у отвореном пољу, па одмах нозову у помоћ и Спартанце. Овп им помоћ обећају ади с тим да ће то, по њиховим обичајима, моћи учинити тек о уштапу. Атињани тада сами (10000 хоплита) изиђу у коб Персијанцима под предвођењем архонта-полетарха Калимаха и 10 стратега, међу којима су биди Темистокле, Аристид и добегли Милтијад. На маратонском иољу дође до сукоба међу Атињанима и оннм делом перснске војске који се беше искрцао (50000 ?). Бојни ред беше утврдио Милтијад, коме све остале војводе уступише врховно заповедништво као најбољем познаваоцу персиске ратне вештине. На дан пред битком дођоше Атињанима у помоћ Пдатејци (1000 хопдита) и тада мала војска грчка јуришем нанаде Персијанце и одржа победу (ма да је бидо разбијено њено средиште, поред све храбрости стратега Аристида и Темистокда, који су ту биди). Бежећи својој флоти Персијанци изгубише преко 6000 људи, а остатак се на бродовима брзо упути самој Атнни, да је, небрањену, нападне. По правцу којим Флота оде, Мидтијад прозре намеру и још нстога дана атипска се војска упути и стнгне у Атину. Па још како се сада брзим ходом прибдпжаваху н Спартанци, персиске војводе не смедоше искрцати своју војску већ отплове у Азију. Атпњани су се радо-

вади п с правом поносидп овом својом победом за коју је гдавна заслуга била Мидтпјадова; углед Атпне нагло порасте међу грчким државицама. а) Смрт Милтијадова (485). Ну убрзо за овим Милтпјад пзгуби н своју славу и свој углед. Имајући сада потпуно народно поверење, он потражп и од Атињана доби новаца и неограничену управу над флотом , ради неке намере коју не казпваше да је не би непријатељ осујетио. Затим с фдотом поче нападатп нека кпкдадска острва и узимати им новац као казну за малодушно покоравање Персијанцима. Али код острва Пара буде одбијен и рањен те се мораде вратити. Његови га подитпчки протнвнпцп (демократи н Ксантип) сада оптуже као варадпцу п оздојеђени га Атињанп осуде на ведику новчану глобу (50 талената = на 300000 дин.) коју доцнпје пспдати спн му Кимон, јер Мидтијад наскоро н умре од задобивене ране (485). § 161. Темистокле. — Устанак, којн се на скоро за тим подпже у Мисиру противу Перспјанаца (487), спречи за једно време нов рат с Грцпма. Спремајућп се да угуши мисирску буну Дарије и умре, а син му и наследник мдади Есеркс (485—465) настави очеве намере: најпре да умири Мисир па да продужи борбу с Грцима. Адн је око овога протекдо пуних 10 година за које се време у Атини десшне знатне промене. Вођи народни тада беху честити Аристид и еупатрид Ксантип. Рукујућн државним пословима у духу Кдистенова устава, они су жеделн да вдаст у агинској државн и даље остане у рукама њепих баштипара, и да главна снага народна и даље буде у атинској копненовој војсци. Насупрот овоме стаде у Атпни све јаче истицати своје назоре Темистокле, човек грађанскога порекла, необично даровит ади и страстан и вдастољубив. Увиђајући да је Атини самом природом намењено да буде трговачка и поморска држава, Темистокде изнашаше потребу да Атина развија своје бродарство и поморску снагу. Али је овога радн требало и грађане IV. реа,а увући у војничку сдужбу на флоти , а за то им опет најнре дати сва грађанска права Овоме се правцу нарочито опирао Аристид, јер се плашио да се тежиште народне снаге пренесе с копна на море и од грађанства с непокретним на оне с покретним богаством. Ну Темистокловим су намерама згодно у то доба ишди на руку и тадашњи раг атински с Егином и бојазан од новог персиског насртаја. Ослањајућп се на трговачкп, индустрискп и раднички део атичкога грађанства, Темистокде успе да се сви државни приходи од лаурионских сребрнпх рудника употребе на грађење