Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

бродова, за које су потребнију опрему морали дати сви богатији грађани; његовим заузпмањем атинска Флота брзо порасте не 200 ратних бродова (тријера). Све јачем оиирању Аристидову овоме правцу учини Темистокле крај тек кад изради да се Аристид (483) остракизмом прогна из Атине"> највећем тадашњем државнику атинском мораде се уклонити њен најалеменитији грађанин. С новом снагом настави тада Темистокле свој државнички рад на снажењу атинске поморске силе. Изабран сада по други пут за архонта-епонима живо настави још за време свог првог архонства (493) започети посао у Пиреју: подизање великог пристаништа с јаким утврђењима и потребнпм граћевииама (арсенали, магацини и др.). § 162 Артемизија и Термопиле (480). Још се послови око утврђивања Атине нису људски нп довршили а с истока се већ беше кренуо силни непријатељ. По угушењу мисиреког устапка (483), Ксеркс поче скупљати војску у М. Азији из свих делова своје огромне царевине: приморски народи (Мисир, Феникија, Кипар, Јонија) дадоше бродове и мрнаре, остали копнену војску. Још раније Ксеркс беше наредио те су саграђена два моста на Хелеспопту, прокопано атонско полуострво да га Флота не би морала обплазити, а по Тракији и Македонији подигнути многи магацини за храну. После трогодишњег припремања Ксеркс се крену с пролећа 480. из Сарда с огромпом војском, преброди Хелеспонат и упути се на Грчку. Персиске је војске, како казује Херодот, било на неких 1 700000 људи, од којих је самих бораца могло бити на један милијуп (800 хиљада пешака, 80—100 хиљада коњанпка) ; убојна Флота износила је на 1200 бродова са 250 хиљада ратника; остало је била послуга и комора. Приморјем трачким и македонским кретала се ова огромна сила, којој се од Терме (Тесалоника) придружила и персиска Флота. Пред овом великом опаспошћу Грци први пут осетише потребу за јединством и заједиичким радом. Подстицањем Атине, Спарта сазове у Коринат скупштину свих грчких државица (481) на коју многе погаљу своје изасланике те ови склопе савез за заједничку одбрану, и уступе Спарти предводништво. Али ипак ни сада у савез не уђоше сви градови: Арго не хтеде из непријатељства нрема Спарти ; Теба из мрзости на Атину ; Крета, Коркира, нн Спцилија не послаше никакве помоћи. Ну савезници ипак не малаксаше. На глас да п тесалско племство нагиње Персијанцима, Грци повуку своју војску из клисуре Темпе, куда је беху

послали да спречи пролазак Персијанаца у Грчку. Напуштајући северну Грчку, савезници одлуче да бране улазак у Јеладу, те пошљу најпре копнену војску под заповеднпштвом спартанскога краља Леониде у термопилски кланац, а нешто доцније упуте на совер иод управом Спартанца Еурибијада и своју Флоту од 380 бродона, међу којима беше впше од пола атинских, под заповедништвом Темпстокловпм. Најпре дође до неколиких сукоба међу Флотама у Пагазејском Затону, према ргу Артемизији, где нешто грчки напад а много више бура јако оштети персиску Флоту. Али на глас који стиже о грчкој пропасти на Термопилама, I рчки се бродови морадоше повући на југ. На Термопплама се пак већ двапут узалудно сатирала најбоља војска персиска да се само кланца докопа : мала савезничка војска јуначки се држала и нападе одбпјала (свега 7000 војника : 4000 пелопонсских хоплита, међу овима једно 300 Спартанаца п 1000 перијека, п до 3000 савезннва из северних државица међу којима беше и 400 Тебанаца, као талаца за тебанску верност). Али када трећег даиа (издајом Ефијалтовом) једно одељење персиске војске обиђе кланац, Леонида отпустп савезнпчку војску да небп узалуд гинула, а задржа само Спартанце (и нешто Тесипјанаца који добровољно остадоше) и Тебанце које не хтеде пустити. У борби која настаде Тебанци се предадоше, Спартанци пак са својим јуначким краљем сви изгибоше („покоравајући се законима сиартанским"). § 163. Саламина (480). — По проласку кроз термопилски кланац, персиска се војска разли по Јелади. Појединим се одељењима предаваху градови п државице по Средњој Грчкој а Ксеркс се с главном војском преко Беогије упути иа Атпну, не наилазећп нпгде на отпор. По савету Темистоклову Атињани беху напустили свој град те отишли на Флоту („иза дрвенпх зидова") а своје породице склонили већпном на Саламини. Још се тада пред општом опасношћу измирише Темпстокле и Аристид, који на предлог Темистоклов буде позван из прогонства. — Персијанци су међутим ушли у небрањену Атину, спалили је и разрушили. Да би им се пак спречио улазак у полуострво, Пелопонесци почну зпдом утврђивати коринтску превлаку. Још се међу пелопонеским заповедницима грчке Флоте јави мисао да се и Флота повуче до превлаке и ту, заједно са копненом војском, брани продирање у Пелопонез. Грчка се Флота тада налазила у саламинско.ј мореузини, ојачана придоласком неколиких бродова што су их послали Киклађани, ита10