Prosvetni glasnik

лиски Грди и приморски градови пелоионески. Највећи п иајбољи део грчких убојних бродова чинила је атиеска Флота, која јеибројем људи и бродова (200 бродова са 30 — 35 хиљада бораца) иадмашада половину целокупне поморске снаге грчке. Темистокле, вођ атинске Флоте, увиђао је сву згоду за успешну поморску битку по Грке у саламинској мореузини и сву опасиост од повлачења грчког бродовља и вероватног растурања одмах по изласку из залива. Али кад виде да су узалудни сви његови напори да за своје мишљење придобије врховног заповедника Флоте Еурибијада и остале пелопонеске старешине, послужи се лукавством те, градећи се пријатељем персиским, тајно јави Ксерксу за намеравано повлачење грчке Флоте из мореузине. Персиска Флота тада затвори излазак грчкој, којој обноћ приспе и Аристид јављајући Темистоклу и осталим војводама да су грчки бродови опкољени. Грци су се тада морали тући и у овој славпој битци код Саламине (септ. 480) одрже победу над двапут јачом силом иерсиском (8 — 900 бродова са 150000 људи). Највећих заслуга за победу имали су Атињани и Егињани. Ова иораза персиске Флоте показа сву малодушност Ксерксову. Плашећи се да му грчка Флота, — која је сада била господар на мору и персиску Флоту гонила до острва Андра — не поруши мосгове на Хелеспонту и не спречи прелазак у Азију, како га је можда Темистокле и известио, Ксеркснареди повратак персиске војске и не покушавајући да с њом нападне на Пелопонез поред све још снаге и величине њеие. У Тесалији остави Мардонија са 300 000 војника Да с пролећа настави рат а с осталом се војском упути у Азију. Глад, болештине и раиа зима грдно су му упропастили ову војску. § 164. Платеја и Микале (479). — По свој прилици да су плашња од Темистоклове превласти и ирестаиак опасности од Персијанаца учинили те су Атпњани на новим изборима обишли заслужнога Темистокла и, припремајући се за нову борбу, управу над копненом војском дали Аристиду а над флотом Ксантипу. Међутим се и Мардоније, презимивши својском у Тесадији, спремио зановратс Грцима. Ну ире него што би га отиочео, стане радити (преко персиског васала, македонскога краља Александра) да Атипу придобије за савезника, обећавајући јој слободу и независносг. Ади Атињанп то одбише поносним речма Аристидовим: да са Ксерксом неће никада у савез стуиати, Тада се (у дето 479) Мардоније крене иа Атину коју њени

грађаии морадоше иоиово иапустити, те је Персијанци по други пут заузму а Атику опустоше. Ади на глас да се нриближава пелопонеска војска, Мардоније се повуче у Беогију, која је за све време овога рата према Персијанцима била пријатељски расположена. Почетком јесеип прође превдаку пелопонеска и остала савезппчка војска (око 100 000) под предвођењем снартанског краља Паузанија, коме се тада придружише и Атињани (на 10 000) под Аристидом. С овом највећом војском коју су Грци икад извели (од 110 хиљада војника могло је бити хоплита на 40 хиљада, остало лако оружана војска п послуга), Паузанија се писле неколиких размештања војске и оклевања с обе страие, најзад (крајем септ.) код Платеје упустн у борбу са три пут јачим неиријатељем (на 350 000, са савезницима Тебапцима, Беоћанима, Македонцима и др.), и сасвим га потуче. Сам Мардоније погпне а Грцима падне шака силии пден персиски. Посде некодико дана савезницп освоје и Тебу, која им мораде издати главне вође персиске партије, те доцније буду погубљепи. За успомену на ову победу код Платеје, Грци су установили народне светковине и јуначке утакмице с принашањем жртава захвалница на дан победе. — Истих тих дана је и грчка савезничка војска на флоти, под управом спартанског краља Леотшиде и атинског стратега Ксантииа, код рта Микала победила тамошњу персиску војску и спадида онај остатак персиске Фдоте што се ту крај обаде беше скдонио. Овом су се победом ослободнли персиске вдасти приморски грчки градови по М. Азији, те сада могли ступати у савез с европским Грцима. 2. Грчки нападни ратови и стварање атинске хегеиоиије (479 — 449). § 165. Опорављање Атине. — И ако је Атина у рату веома иострадала, ипак се брзо почеда опорављати, буди хвада пожртвовању њених грађана п мудрости њихових вођа, а у првом реду Темистокла и Аристида. Да би Атина бпла што снажнија те и у свима својим посдовима што сдободнија, Атињани, ио савету Темистокдову, подигпу око своје вароши нов велики зид, поираве и доврше велпка пирејска утврђења, што је код околних државица, нарочпто код Спартанаца, изазвало завист и нлашњу. Спартанским захтевима да се утврђивање Атине обустави, умео је Темистокде доскочити својим лукавством, те зид буде довршен. Спољашњем снажењу и угдеду атинском много су допринеле и неке унутрашње реФорме Солонова устава што их је сада извршио Темистокде: метеци