Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

буду ослобођени порезе, са чега се многи вредни странци доселише; продре са законом (477) по коме се сваке године морало градити 20 убојних бродова, те атинска Флота на скоро порасте на 300 тријера. Аристид пак, ценећн све заслуге и пожртвоЕање сиромашнпх грађана атпчких у прошлим ратовима, изнесе предлог по коме се и грађанп IV реда (тетп) изједначише с осталим грађанпма у свима политичким правима. На тај начин сва звања у држави могаху сада и они добити. § 166. Почеци атинске хегемоније. — Иако је међу грчким државицама за време персиских нападних ратова Спарта заузимала прво место, и имала у својим рукама врховно заповедништво над савезном грчком војском и флотом , ипак се видело да је главну заслугу за победу над непријатељем имала Атина, н>ена Флота и њенп државници. Већ само то јој углед веома уздиже а нови нападни рат на Персију, за који је нарочито била иотребна њена поморска снага, учини да се брзо Атина истаче као прва грчка држава те иоста и средиштем једног новог савеза. — Не хотећи допуститп да се Персијанци опораве од прошлих удара, те можда опет на Грчку насрну, Грци пошљу на исток под заповедништвом Паузанијиним, своју савезнпчку Флоту, у којој је бпло највише атинских бродова под управом Аристида и Еимона. У овој је флоти био и великп део бродова малоазиских Јонаца којп су се одмах после победе код Микала придружили Атињанима, те од Персијанаца отели нека места по Хелеспонту. С овом флотом од 100 бродова Паузанија нападне Кииар п освоји највећп део овог богатог острва, па се онда упути БосФору где после дуже опсаде освоји тврду Византију. Оволики успеси занеше Паузанију, те поче смишљати на оснивање своје владавине у Грчкој под заштитом персиском, чега ради сгупи у преговоре с персиским двором. Можда би његове намере остале скривене да се не поче понашати и носити као какав сатрап : ово увреди тако Грке да га ови најпосле оптуже Спарти, те га еФори позову натраг заједно с пелопонеском флотом (476). Паузанија се истина тада ослободп, те доцније опет дође у Византију, одакле обнови своје преговоре с Персијанцима, докле га поново не одазваше у Спарту, где га еФори оптуже за издајство земље и буњење хелога. Паузанија побегне у храм где, зазидан, од глади и умре (466). § 167. Делски савез. — Пздајство п охоло понашање Наузанијцно отуђило је од Спарте малоазиске Јонце, те ови, по одласку пелопонеске

Флоте, предаду Атињанима најпре управу над флотом а затим се око Атине почну прикупљати у један савез, у који временом уђоше сви јонски градови по М. Азијп, неки градови по Хелеспонту и скоро сва јонска и еолска острва Егејског Мора. За организовање овог савеза имао је највећих заслуга сам Аристид. Савезничка је скуиштина једнодушно примила основукоју је он дао овом јонском савезу и у којему је Атина добила првенство. Све државице, веће и мање, нотпуно су биле самосталне и равноправне; све су с лодједнаким правима биле застунљене у савезничкој скупштини која је одлучивала о рату, миру, савезним приходима и остадим општим питањима. Како је циљ савезу била одржавање јаке убојне снаге за даље ратове, то су сви чланови давали сразмерни део бродова и војске, и годишњег ириреза за савезну благајну. Аристид је начннио и распоред овог савезничког данка те је цео приход тада износио годишње на 460 талената (преко 2,5 мил. дин.). Атинска превласт (хегемонија) у овом савезу долазила је од њене снаге и надмоћности, а огледала се у томе што су савезном благајном руковали атински чиновнпцц (хеленотами) а савезном флотом управљали атински стратези. Средиште савезу било је острво Дел (од старине свето острво јонског племена), где је била и савезна благајна (Аристид први благајник) и где су држане савезне скупштине и светковине. — Не могући спречити ово нагло уздизање Атине и јопског савеза, Сиарта се морала задовољити својом хегемонијом у Пелопонезу. а) Оудбина Темистоклова. Док је углед и утицај Аристидои код Атињана у последње време све јачао, дотле је Темистокле због своје грабљивоти сие ниже падао у очима својих суграђана. Својим великим властољубљем и непрестаним истицањем сзојих заслуга, беше отуђио од себе многе своје суграђане, те најносле његови политички иротивници успеше да га остракизмом нрогнају (471); он се тада настани у Аргу, граду нријатељски оданом Персијанцима. Доцније као да га Паузанија беше увукао у своје намере, јер када овај би осуђен за издајство, Спартанци, ваздашњи непријатељи Темистоклови, онтуже и њега у Атини као саучесника. Не хотећи да дође да се правда. Атињани га осуде.на смрт, а он, да им пе би нао шака иобегне у Коркиру, одатле молоском краљу Адмету (Епир) па најпосле у Персију 1465), где баш тада отноче владу син Ксерков Артаксеркс. Овога умеде тако придобити за се да му је на издржање одредио приходе од три мадоачисва града, а као да је за једно време био и од неког утицаја на иерсиском двору. Темистокле је умро у Магнезији око 460 год. (отровао се да неби морао радити противу отаџбине ?). § 168. Кимон. — Све јаче незадовољство с 'Гемистоклом, све већа плашња Атињана од његове силне властољубивости, шго се најпосле свр10 *