Prosvetni glasnik

општа историја

ши његовим ирогонством, веома су ослабилп и страику коју је он дотде водпо а ојачали његове протпвнике, међу којима се нарочнто истнцао поштенп Арпстид. II од времееа Темистоклова прогонства, ова друга, конзериативна странка и руководила је државним пословпма најпре под својим вођем Арнстидом, а после смрти његове (466) под Кимоном , Милтијадовим спном. И ако висока порекла (рођ. око 505) те и ириродни вођ аристократске страике, Кимон је својом приступачношћу и издашношћу био омиљен п код народа. У борбама за слободу Грчке учествовао је и одлпковао се као добар јунак, што га је веома уздигло у очпма његових суграђанн, темујето накнађивало слабу подобност говорннчку. Храбар војвода, мудар државаик, он је успео да измпри обе странке и да за једно време буде вођ чптавог народа атинског. Налазећи се по смртп Аристидовој на врху државном, Кимон је желео да на једној страни одржи пријатељство нзмеђу Атппе и Спарте, на ДРЈТој да, сузбијајући владавину нерсиску у М. Азпји, што већма шпри круг атпаско-јонскога савеза. Омиљен са свога јунаштва и код Спартанада, те и не плашећи се каквих сметња отуда, Кимоп с флотом делскога савеза одлучпо настави борбу с Персијандима око приморја и острва малоазпскпх. У нпзу његових победа над Перспјаецпма, најглавиија му је двострува победа на мору и копну, код речице Еуримедона (ПамФИлпја, 466). § 169. Распад јелинског јединства. Стварањем делскога савеза, грчке су државпце добиле п своје друго средпште, Атпну. Алп је ипак п сада још Спарта била прва држава грчка, најугледннја и најмоћнпја. Не гледајућп баш равнодушво нагло напредовање Атпне, она га ппак није могла уставпти, и међу њима је, а уз њих и међу осталпм грчким државицама око њих нрикупљеним, било мпра за једно две десетине година (480 — 460). То је време заједнпчког одбијања непријатељског насртаја II даљег сузбијања Персијаиаца па азискомземљишту, једино време заједничкога рада, слоге, савеза п једпиства грчког (панјелинство). Кимон, вођ атпнски н нрпјатељ спартански, бпо је за једао време представнпк ове кратковремене једнодушностп н мира међу Грцнма. Али се наскоро деспше догађаји којп нокварише ове пријатељске односе пзмеђу Спартеи Атпне. Непосредни је узрок овоме бнла тежња неких чланова делскога савеза да пз њега нзиђу. Осећајућп се сада, после победа над Персијанцпма, безбедни од каквпх нових напада, многп зажелеше да се сасвим ослободе својих обавеза п терета савезничких. Како је савезнпцпма

било допуштепо да новцем замењују своје савезнпчке обавезе то је Атина у савезу добивала све већи зпачај,јерсе онајошједина сада о савезничкој флоти старала и њом располагала. Ну овпм се положај савезника према Атини поче мењати и претваратп у иоложај поданпка, те с тога сада нека острва хтедоше из савеза исгуппти, што опет Атпна није хтела ни могла допустити. Најпрето покуша Накс (466) који Кимон покори п насели Атичаапма, а затим Тас (462), коме Спартанци, из завистп и мрзостп према Атпнп, обећаше помоћ. И на сву нрилпку би већ тада дошло до сукоба међу Атином н Спаргом да се ова не забунп својом невољом, те Атињани после дужих бораба савладаше Ташане и одузеше им бродове п руднпке, н нагнаше на данак као своје поданике. Лаконпју пак тада упропасти страшан земљотрес којп н Спарту скоро сасвпм порушп. Овом се општом забуном корнстише хелоти, које баш тада гоњаху због завере Паузанијине, те се побуне. Младн их краљ Архпдам одбије од Спарте а они пребегну у Месенију која се тадапобунп (треЛи месенскират , 464 — 454). Спартанцп савладају устаннке али не могаху освојити тврђаву Итому, те најзад морадоше носле дуже узалудне опсаде позвати у помоћ своје савезнпке Атињане. Демократска странка која беше поново џјачала под својпм новим вођима Ефијалтом и Перпклом (сином Ксантиповпм), бнла је противна помагању Спарте ; алп Кимон продре у скупштини с мишљењем да јој се пошље иомоћ те сам још буде одређеп за вођа атинске помоћне војске (4000 хоплита). Алп како Спартанци ни сада не могаху одмах заузети Итому, посумњају у искрено помагање од стране атинске војске те је пошљу натраг. То беше удар за странку аристократску, а нарочито за Кимона. Увређени га Атпњанп после неког времена прогнају а савез са Спартом буде прекинут (460) 2. ПериЈ^лово доба (460 — 432). § 170. Врхунац атинске моћи. — Прогонством Кимоновпм оспажена, демократска странка дође сада на управу земаљску са својпм вођнма Ефијалтом ц Периклом. Настављајући рад Темпстоклов на слабљену атипске арпстократије, демократски вођп памнсле да оборе последњп заклон конзервативне странке, Араопаг, те Ефнјалт продре са својим предлогом да се Ареопагу одузме његова политичка п еудска власт, од којих прву, надзор над државним властпма, добише новп чиновиици, чуварн закона (номОФилаци), а друга се даде Хелији. чпме јој се значај и моћ још већма уздпже.