Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

уеиштише а земљиште раздедише на атичке породпце, што је све још била мала казна према већ усвојеном, па после одбаченом предлогу Елеонову: да се све људство (6000) побпје а жене и деца продаду као робље. За ово нечовечно поступаве над Лезбошанама, спартанским прцјатељима, Спартанци се с Тебанцима осветише Платејцима, атинскпм савезеицпма, побивши сву још заосталу градску посаду (225 људи) а град разруше (427). У исто ово време беснеше крваве грађанске борбе и по многим другим градовима грчким (Коркира 426) међу завађеним странкама: демократима, приста лицама атинскпм и аристократима, пријатељима спартанским- Нешто се доцније ратна срећа обрте Атињаиима, када вихов увиђавни војвода Демостен, пдовећи с фдотом око Педопонеза, заузе и утврди згодну адп напуштену дуку иилску (425) на месенској обади, па ту оста с некодико дађа. Спартанци, пдашећи се какве буне месенске,- одмах пошљу своју војску (4—5000 људи) која заузме острвце Сфактерију, одакле отпочну борбу с Атињанпма; но овпма тада дође у помоћ још један део фдоте, опколп острво и спартанску војску доведе У тежак положај. Притешњена Спарта понуди сада мир, ну до кога не дође због тешких погодаба што их ставише Атињанп, по савету неувиђавнога Кдеона. Рат се настави, и по Атвну сретно још за неко време. Гњеван на дабаво вођење борбе код Пида, народ атински преда управу над војском самом Кдеону који, уз прииомоћ Демостена, одиста брзо освоји Сфактерију и зароби тамошњу спартанску војску (425). Но посде још неколпких успеха на полопонеским обалама (Никија заузео острво Китеру), ратна се срећа обрте Спартанцима. Атињанп претрпеше најпре један пораз у Беотији (код Дедиона 424) а затим лукави и дрски спартански војвода Бразида одведе педопонеску војску (у којој је било и доста хедота) на Халкидик да тамо зада удар атинској моћи, помагањем њених савезника по трачком п македонском приморју да се ослободе Атине. Обећавајући им сдободу, Бразида одпста успе те некодико градова нступе из атпнског савеза, па онда пзненада нападне на најгдавнији град атински у том крају, на велики и богати Амфииољ. Не добивши на време помоћ с атинске фдотиде која је бпла у близинп, — због чега буде прогнан њен заповедник Тукидит, славни историк Педопонеског рата — Амфипољ паде у руке Бразиду. Рат се посде неког времена настави на тој страни с новом снагом, када управу над атиеском војском доби вођ ратоборне странке Клеон, којп поврати нека места. Али га код Амфипоља (422) нападне Бразида и потуче : у бежању погине Клеон а од за-

добивене ране умре убрзо н Бразпда. Изнурени противници зажедеше мир који на скоро буде закључен на 50 година (а познат као Никијин мир), под погодбама да свако напусти што је освојио, чиме се поврати старо стање. § 175. Доба похода на Сицилију (421—413). а). Алкибијад. Негодовање спартанских савезника (Тебанаца, Коринћана, Мегарана и др.) на Спарту због закљученог мира с Атнном, ио коме је и њима ваљадо напустити своје освојевине, учпни само да се Спарта већма спријатељи с Атином па чак склопп с њом савез за заједничку одбрану. На то сада Коринат и, све до тада неутрадни, Арго закључе засебан савез, коме се наскоро цридруже и неколикн градови из Пелоионеза (Мантпнеја, ахај ски градови, област Елида). На ведику се несрећу атинску у њој тада истаче и у јавне послове поче мешати Алкибијад (рођ. 451) блиски рођак п васпитаник Перикдов (сд. 37). Адкибијад је био пдемићскога порекла а демократског духа, богато одарен свима природним даровима умннм и тедесним, храбар и богат, образован и леп, али при том страстан и себичан, вдастољубив и несавесан, чију нретерану самовољу нису могли обуздати нн васпитање старатеља му Перикда нп мудрост учитеља му Сократа: он је био размажени љубимац атинскога народа. Завидећп угледу и утицају Никијпну, што их је овај пмао по закљученом мпру са Спартом а жудан славе и положаја, Адкибијад поче радити да пошто пото поквари мир и пријатељство међу Спартом и Атином, како би се у новим придикама и сам што више истакао. Као вођ демократске странке најпосде успе својим интригама. да их завади (израдив савез Атине и Арга), мимо свег труда Нпкијина да Атина очува снартанско пријатељство (420). Наскоро се пак јавшпе прилпке које помогоше да се из нотмулог непријатељства између Спарте и Атине развије отворена борба. То су биди запдети у Сицплији. б). Сицилија. Све до овога времена није било никаквих подитичвих веза међу Грчком и грчким насеобинама по јужној Италији и Скцилији (§ 139. б.) И ако су се развијади одвој ено, и ови су западни Грци прошди скоро кроз исте дру11 Сд. 37. Алкибијад.