Prosvetni glasnik

општа историја

83

заузму Декелеју, градић у средини Атике, утврде га и иоседну (413) чпме јој ие само пресеку најпречу везу с Еубејом, житнпцом атинском, него јој том сталном опасношћу с копна, сметаху у сваком слободнијем покрету. За још већу несрећу љену, почеше је један за другим напупггатп њени савезнпцн, малоазпскп градовп и острва (Л.езб, Хио, Милет и др.) у чему их нарочмто подстицаше Алкибпјад, којп чак пзради савез Спарте п ТисаФерна, персиског сатрапа јз. дела М. Азпје; по њпхном уговору Спарта је требала добиватп повчане помоћи за своје освајачке намере по Грчкој а она Персијанцпма да осгави све земље по М. Азпјп над којпма су до тада Грци владали (§ 170) За Атину иасташе тешки данп ; ну она нпак напрегну све своје силе, утрошп чак и готовину пз Перпклова доба те саградп нову Флоту с којом повратп многе градове од отпалих савезепка. На срећу њену, тада се још и Алкпбијад завади саСпартанцпма, добеже ТисаФерну, па износећп му штету од једностраног помагања Спарти, која бп, ојачана, постала опасна Персијп, одврати га од даљег помагања Спартанцима. Учинив на овај начпп једно добро Атини, Алкпбијад поче и даље радитп да се својој отаџбинп приближи п с њом пзмири. За ово му згодно послужише тадашње страначке борбе у Атини. б). Преврати у Атини. Од времена атпнских пораза у Спцилији, у Атпнп се беше веома оснажила странка окорелих аристократа, олигараха, који су узрок свему злу налазили у атпнском демократском уставу. Организовани у многа тајна удружења (хетерије), овп почеше сада радпти па томе да оборе устав, чега ради чак ступише у преговоре и с Алкибијадом, којп им обећа новчану помоћ од Персијанаца. Како се велпкп део атпнскнх демократа налазпо на флотн , која је тада била под Самом, то је олигарсима у Атинп (вођп: чувени правнпк и беседник, старац Антифон ; даровити али нестални Терамен и др.) лако било, после неколиких политичких убистава својнх противника, чиме застрашише народ, оборити старп устав и прогласитп новн, по коме сва државна власт дође у руке савета од 400 олигараха, међу собом изабраних, којима је у управи требала да помаже скуаштина од 5000 богатијих грађана, но која се није никад ни састајала (411). Али се сада противу овога преврата и новог устава подиже демократска странка на атинској флоти , чпје војводе Тразибул и Тразил позову Алкпбијада, не би ли се његовим доласком демократп охрабрилп и у њему добилп свог вођа. Алкибијад радо прими позив и по доласку његову Војска га пзииче за свога врховнога војводу.

На глас о оваком држању Флоте и војске, међу олпгарсима у Атини наста бојазан п раздор те умеренијп аристократн иод Тераменом већ после 4 месеца поново изврше други преврат, оборе нови устав, поврате савет од 500 чланова ијош позову Алкибпјада у домовпну. Неколиципа најглавнпјих олигараха, твораца прве револуције, буде тада осу • ђено п погубљено ( Антифон ). — За време ових нереда у Атини, пелопонеска је Флота нападала атпнске савезннке по Пропонтиди п ту освојпла неколпко градова, те се сад тамо упути Алкибпјад с атинскпм бродовљем. У Хелеспонту (Абид) Атпњанн нобедпше у два маха Спартанце, које поново ночеше помагаги Персијанци , па затим под заповедништвом Алкибпјадовпм одржаше код Еизика (410) и трећу, сјајну победу над пелопонеском флотом п копненом војском, те повратише раније изгубљене градове све до БосФора (Византија 409) ; Атина опет постаде господарем Егејскога Мора, а Алкибпјад се затим врати у Атину где га дочекаше с највећим почастима. в). Свршетак рата. Али када се, после неког времена, Алкибијад као врховнн заповедник ! атинске Флоте врати малоазпској обалп, нађе тамо сасвпм промењене прилике. Управу над читаВом Азијом беше сада (408) добио млади краљевић Еир, велпки непријаљ Атињана, главних твораца некадашњих нораза персиских. У псто доба заповедништво над пелопонеском флотом у Јонији доби Лизандар , изврстан војвода и препредени дипломата, безобзнран у избору средстава само да упропастп Атињане. Задобнв лако Кира за своје намере, Лизандар склопп с њпм савез те перспским новцем појача своју Флоту. Тако оснажен нааадне атннску Флоту (нод Антиохом код рта Нотпона 407) у времену када код ње не беше Алкабпјад п победи је. Ову прилпку употребе олигарси, Алкпбијадови противницп, те га осумњиче код народа који му одузме заповедништво над флотом, а он се тада повуче ва Херзон, на своја имања. Још једаннут Атињани напрегоше све своје спле, брзо спремише нову Флоту која се под заповедништвом неколицине војвода (Тразил, Перикле Млађп , Конон и др.) упусти у борбу са спартанском (сада под Каликратпдом) код Аргинуза (406), кршннх острваца према Лезбу, и страшно је нотуче. На несрећу своју и атпнску, војводе не могоше од буре извршиги једну дужност: спасавање дављеннка и скупљање погплулих, са чега пх олигарси (Терамен) онтуже те пх неколпцина буду погубљенп. Лпшена овако иеких својнх најбољих војвода, атинска се Флота последњп пуг сукобп са снартанском у Хелеспонту код речпце ЕгосиоII *