Prosvetni glasnik

општа историја

тама (405). Лукавством спартанског заповеднпка Лизандра изненада нападнута атпнска Флота би, скоро без борбе, унпштена. Од 180 тријера, Конон спасе само 9; заробљенике (до 300) Лизандар све поби. — Затпм отпоче Лпзандар свој посао унпштавања атинске вдасти по М. Азпји: бродећи са својом фдотом крај обале п острва, свуда подизаше олигархиску управу од неколицине најокорелијих аристократа (обпчно декархија) са спартанским војводом (хармостом) на челу, а одржавајући је на власти, где је тобило потребно, п иелопонеском посадом у граду; атинска власт и демократкја буду свуда уништене. Тада се тек Лизандар крене са својих 200 бродова да с мора затвори Пиреј ношто су Спартанци с Пелопонесцима са сува Атпци већ пришли и опколплп је (Агпс из Декелеје, Паузанија од превлаке). Атињанп, изнурени дугом опсадом која се протеже на 6 месеци — јер олпгарси нарочпто отезаху одмах започете преговоре о мпру — најпосле буду глађу нагнанп да прпстапу на најтеже погодбе (Тераменов иредлог): атинска држава буде сведена само на Атику; дугачки зидови и пирејска утврђења буду порушени, од своје Флоте Атпна задржа само 12 бродова, и мораде ућп у спартански савез дајући јој нешто војске. Затим још мораде примити нов олигархиски устав по коме сва власт у Атина дође у руке тридесеторице олигараха („тирави"), које Је чувала лакедемонска посада у Акропољу. —■ Атинска хегемонија би за навек уништена, на њено место дође спартанска превласт у читавој Грчкој. 4. СпартансЈ^а хегемонија (404 — 379). 177. Пад тридесет тирана атинских. — Својом победом над Атпном Спарта је утврдила своју хегемонију над читавом Грчком. По свпма градовима дотадашњег атииског савеза подигнуте су олпгархиске властп, декархије, које су се наслањале на Спарту и њене хармосге. Место благе (п ако не увек), и просветилачке владавине атинске дође сурова, војничка управа спартанска; то је била последица борбе грчкпх државица за „ослобођење од Атине". Први отпор овој опорој владавинп снарганско-олигархиској био је опет у Атини. Ту је за једно време беснела прпвремена влада тридесеторице тирана, састављена већином из помилованих прогнаника-олигараха (најглавнији чланови: Еритија и Терамен). Не дајући земљи нпкакав устав, олнгарси су са својим иристалицама заузели сва државна звања, укпнули Хелију, Ареопаг, побпли илп прогналп све своје против-

нике (међу ирогнанима и Тразибул), а имања им одузели. Па нешто пз страха а нешто из мрзости према Алкибијаду, поново га осуде на прогонство и израде код персискога малоазиског сатрапа (Фарнабаза) те га убију (404). Противу ове ужасне владаврше (терора) којој је душа био даровити али покварени Критија, чак се обрте и олигарх Терамен, хотећи да је ублажи, но свој покушај и сам плати главом. Од беснила олигархискога побеже из Атине на 5000 душа. Већина овпх бегунаца склопи се у Тебу, где их лепо примаху, јер се сад и она поче плашити превласти спартанске. Међу бегунцима био је и Тразибул који после кратког времена са својим друговима нападне Ппреј н заузме га па затим у сокобу с тиранима и њихном војском (код Миппхије) одржи победу, а сам Критија погине. Лизандар се, на по: зив атинских аристократа, опет хтеде умешати у ове међусобпце, али се и у Спаргп почеше илашпти надмоћности овога човека те спартански краљ Паузанија измпрн демократе и олигархе: овима се даде амнестија , а у Атпнн се повратк демократски устав Солонова времена (403). Али се снага н углед Атине нпсу више ннкад поднгли, а обновљена демократија окаљала је одмах у почетку своје име осудом на смрт Сократа, најбољега човека и највећега мудраца старога света, „што је рушио веру и кварио младеж" (399). § 178. Кир Млађи и његов поход. — Што су Спартанци најпосле победили Атињане имају много да захвале обилној помоћи у новцу коју им даваше внце-краљ М. Азије, краљевић Кир. Али није само мржња према Атињанима гонила Кира да помаже Спартанце него је у томе он имао и својих властитих рачуна. Намеравајући да се после очеве смрти дочепа персискога престола мпмо правог наследника, свог старијег брата Артаксеркса II (у чему га помагаше п мати му Паризата), он је Снартанцима помагао да борбу доврше: једно да у њима доцнпје има своје савезннке, друго да из умирене Грчке може извућп што внше најамника за своју војску а). Да је Кир у својим памерама успео можда би спасао Персију од пропадааа које је наступидо још запосдедњих година грчко-персиских ратова, и којему су главни узроди били: неподобност владара, дворске завере и сатрапске буне. Већ се Ксеркс, носле сво.јих пораза у Грчкој, одао безбрижном и раскошном дворском животу, докле га најпосле није убио његов заповедник гарде. Син му Артаксеркс I Дугоруки, (46-5 — 425) настави рат с Грцима али онако исто несретно као и отац му: најзад мораде напустити малоазиске Грке (»Кимонов мир"). По његовој се смрти, за годину дана десише на двору три револуције: најстаријег му сина и насдедника