Prosvetni glasnik

општа историја

штвом како се ретко где налази. Атињанип Есенофонт (444—355?), Сократов ученик наставио је Тукидита, као што је овај наставио изл.агање догађаја тамо где је Херодот стао. Својом љубављу и пристрасношћу ка свему што је спартанско, није

Сл. 40. Херодот.

Од. 41. Туидит.

се могао уздићи на впсину историског излагања свога претходника. Осем исторпскпх радова (Хеленика, Анабазис, историски роман Киропедија) ЕсенОФОнт је писао н ФидосоФска деда (Апологија Сократова). д). Философија. Философско истраживање узрока природним појавама, започето с Талом (§ 156. а), све се већма развијало у критику, у сумњичење народног предања те је најпосле довело грчку философију да одбаци народну веру. Анаксагора из Клазомене (рођ. око 500) друг и пријател, Периклов. учио је да »раузрок свему што постоји није у видљивом свету него вап њега, чиме се уздиже до веровања у једно највише биће које је над васељеном и изван ње. Због оваког »рушења народне вере* Анаксагора је морао побећи из Атине да се спасе оптужбе и казне. За ФилосоФима се у невериду уиутише песниди (Еурипид, АристоФан), док она најпосде не захвати и сам народ. Сукоби разних философских учења о природи и њеном постанку најпосле створише мишљење да се о свем томе не може ни знати ништа иоуздано, јер у природи и није за човека нвшга стално , дакле истинито, нити има једног истог мерила за све , него су све такве појаве само различни утисци на човека, његова лична осећања. У даљем свом развитку овако се Философисање пренесе и на самог човека и његово мишљење, што сада и поста предметом философског истраживања. Ово су најпре учинили софисте, чија се ФилосоФија и бави само човеком а не природом како је то до њих било. сс. Софисте. Софпсте су бнли „учитељи мудрости", већином пз Мале Азпје п Итадије а у Грчку су се (у главном у Атину) стекли за време Периклово п нешто доцније. Најглаввцјц су бплп Протагора пз Абдере (око 450), Горгија из Деонтине, Продик из Кеоса, Хииија итд. Као учнтељп иародне омладине (у математицп, музици, политици итд.) одликовали су се својим сваковрсним внањем и великом наставном вештпном. Полазећи опп1та историја

од основедаје свему на свету мерило (критеријум) сам човек, да, дакле, на свету и нема ништа што би било право и поштеио, рђаво п срамно, добро или зло само, собом, него да су све то само разна, субјективна мњењаљудска: софисте су гледали да у својпх ученика развпју што већма мислплачку моћ (логику и дпјалектпку) и беседничку умешност (реторпка), како би умелп, према потреби, све нападати и све бранити. Ну истичућп на једној страни као цпљ човечјег живота на земљп тежњу за срећом (еудемоппзам), а на другој лабавећи својим учењем веру у истпну н правду, њпхна је ФилосоФија донекле иомагала кварењу самога друштва тога времена. — Својим поучавањем у беседнпштву, где је садржпна бпла споредна ствар а облик главна, соФисте су имали великог утпцаја на развптак атичке прозе (Протагора творац граматпке). /2). Сократ. Противу софистичког учења устао је Атињанпн Сократ (469 — 899) најмудријп и најбољп човек свога времена (Сл. 42). Као син вајара СоФрониска п сам се беше у почетку бавио ликорезом, али га временом напусти, па се ода философији, тражењу истине. Живећи у Атпни, културном средишту тога времена, мешајући се с најзнаменитијим ФилосоФпма којп су се ту стекли, те и позиат с њиховим делима, Соврат је постао омпљеннм учитељем и васпитачем атинске омладпне; своју, је науку казивао у свако доба н на сваком месту гомили и поједпнцу, не тражећц за то никакве награде, како су то соФисте раднлн. Као п ови, и Сократ напушта изучавање природе а испптује човека („иознај себе сама"), али се од њпх разликује тиме што учи да на свету однста постоји нешто што је за све људе истинито, ираво, добро итд. п да сваки човек пма у души својој објективио мерило за сва дела људска (демонион, савест?). Према овоме и појам о човечјој срећи код њега је пз основе друкчији. Срећа је, како ои учи, само у врлини, а врлпна је знање које се може научитн; знање води врлини а ова срећи човековој (творац етике). Сократова метода у тражењу пстине била је индуктивна, као н у соФиста. — Ну норед све узвишеностп своје науке 12

Сл. 42. Сократ.