Prosvetni glasnik

308 ЕРИТИКА и

чине продајемо на килограм или бацамо У разне запећке, где ће их и емрт наћи. Ми наше домаће докумеите или уиропастисмо, или упропашћујемо, на их нестаје , и онда хоће ли бити какво чудо кад још ко на основу каквих докумената из страних држава, н. пр. из петроградских, бечких, париских, па најпосле можда и из турских архива, наслика нашу прошлост и светлу борбу наших дедова и прадедова за слободу онако тенденциозно и сметен.ачки, као што је то учинио са првим устанком г. В. М. Г. Медаковић у књижици: „Први српски устанак и његов жалосни свршетак. По архивним петроградским документнма." Зато је драгоцен сваки приложак, који се ма одкуда приложи као изворна грађа за историју Срба. Приложак има онда вредности, кад се приложи прво и прво онакав какав је, затим се коментарише и по нешто, што је нејасно, објасни. Такви прилози вазда ће служити као дивна помоћна грађа и историку и политичару, и дипломати и сваком оном, ко буде обрађивао културу српске државе у прошлости. Као пример једног таквог прилошка може послужити горе поменути »Споменик Српске Краљевске Академије." Рашид-бејова историја чудноватих догађаЈа у Београду и Србији, врло је важан приложак грађи за новију срнску историју. Важан је из врло много разлога. Рекох напред, да су многи и многи догађаји у нашој новијој историји, у оскудици извора и докумената, нејасни. Ова историја догађаја поред своје занимљивости и источњачког стила баца доста светлости на поједине догађаје наше новије историје, а нарочито за време прве владе кнеза Милоша и за владе Александра Кара-Ђорђевића. Сам г. Стојан Новаковић, који је и приредио ово издање Рашид-бејове историје, вели у предговору на једном месту ово: „Ко буде читао његове (Рашид-бејове) мемоаре видеће, како кроз њих проговара оно друштво, које се за рачун гурскога царства, боље рећи за своје материјалне интересе, овде у Београду и по осталим градовима Србије до последње могућности борило са Србима. Из ових ће се мемоара видети, како су се у тој борби према промењеним приликама и начипи мењали. Ко би замислио како је било и могло бити хришћанима и Србима XIV, XV и XVI века, кад се најезда турска постојано ширила над нашим земљама, може се из ове књиге видети; како је опет било мусломанима и Турцима, кад је ') 0 овој књижици, унрав брошури, донећемо додније оишираи реферат на овом месту. М. В.

БПБЛИОГРАФИЈА хришћанска слобода почела повраћати се у земл.е некада потлачене. 8 И заиста кад се читају ови мемоарп, човек не само да може видети, бар у перспективи, како је било Србима, када потпадаху под власт турску, него човека чисто обузима нека сентименталност, која га доводи до размишљаља и ФилосоФирања, гледајући, како се једна сила првога реда повлачи, после неколико векова, са земљишта, где је стекла доста славе и гласа, и гледајући њене представнике, како, тако рећи, лелечу за бољим прошлим времеиима. Историја чудноватих догађаја изгледа као нека врста елегије, јадиковања и туге, помешана са срџбом и једом једнога представника онога друштва, које се силом прсменутих прилика повлачи са београдске позорнице. Поред свега онога, што до сада имамо о првој влади кнеза Милоша, кнез Милош се не види у пуној боји своје делатности, своје умешности, политике и довијања. У досадашњим описима не види се како је кнез Милош био неисцрпљив у досеткама, начинима и средствима да достигне оно што науми. Али Рашид-бејова Историја... и ако врло оштро о њему пише, разуме се са гледишта оних који губе, представља га и износи пред нас у пуној слици, мал' не са свима контурама и бојама. Ко ушчита ове Рашидове мемоаре, тек ће тада видети, шта је био кнез Милош, какав је то био и човек и ум. Видеће у потпуној боји ону неуморну делатност кнежеву, ону умешност и досетљивост, окретност и сталност, да се послужи свима средствима, која су му при руци, а не штете српске интересе, само да достигне оно што науми. Ви у овим мемоарима видите неуморног Милоша где се свом снагом и досетљивошћу свога ума бори, и тако рећи отпма једну по једну тековину од Турака за Србе. У исто време овде се виде, као у огледалу, све оне муке, невоље и препреке, које је имао кнез Милош да савлађује, задгбивајући једно по једно право Србима и српокој држави па и себи. Исто то види се и за прве владе кнеза Михаила. Ови мемоари писани су у облику дијалога између двојице браће. Обојица су Београђани, али један је још 1825. отишао у Каиро, а други остао у Београду на огњишту својих предака, па непрестано, док је био у Београду, мотрио је сваки покрет међу Србима. Он је био мртва стража турских интереса у Београду. Мемоаре писао је Рашид-беј, човек Београђанин, којије проживео у Београду последње дане турскога живљења у нашој престоници. Био је човек уважен и међу Србима и Турцима. Уживао је поверење и наших влада и првака и турских