Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

гични закључак, да на Марка Краљевпћа пренесемо оно што поуздано знамо за Дебељак Новака ? С тога ћемо узети, да је у XVI и XVII веку запста било о Марку несама историјске садржине; али су се ове погубиле у XVIII веку и нису биле те среће да буду забележене у старом облику. Према томе би ове песме о Краљевићу Марку, забележене у овоме веку, бнле нове творевине —

307

изузевши песму Миња од Костура — као што су н песме о Новаку. Постанак п развитак ових нових песама о Марку Краљевићу, као и одговор на питање, који су се остатци из старијих песама сачували у новпм, припада задатцима, које смо оставили да расправимо у другом делу наше расправе. (Наставиће се)

КРИТИКА И БИВЛИОГРАФИЈА

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ Српска Краљевска Академија. Споменик XXIII. Рашид-беја Историја Чудноватих Догађаја у Београду и Србији.. Књига ирва. С турског превео Д. С. Чохаџић. У Веограду. Државна Штампарија Краљевнне Србије. 1894. Цена 3 динара. Предговор IX стр. Текста 80. Прилози захватају 11 стр. и регистар на крају. Дело је у 4°.

Новпја српска историја, и ако почиње тек од почетка ового века, тако је оскудна домаћим изворима, да се човек мора чудити оној великој немарности нашој према делима наших предака, твораца данашње наше отаџбине и данашње српске државе. Узмите које год хоКете доба од српске револуције 1804. па до 1858., и видећете да пи за једну годину немамо довољно тачних историских иодатака. Време првог устанка, она делатност и рад оних српских карактера, оних бораца у првом устанку, тако нам је тамна и непозната, тако далека и туђа, као да се то све није догађало тако рећи јуче, почетком овога века, него, као да се то догађало у првим столећима средњега века. Узмите време другог устанка под Мнлошем, исто тако. Узмите да сазнате онај мучни и тешким борбама иснреплетани рад Милошев на тековини појединих права Србинових у нашој новој држави, исто тако је још покривен тамом, као да је Милош живео у средњем веку. Узмите „Ђакову буну« или „Абдулину", или Милету Радојковића и крушевачких кнежева, па ћете свуда наићи на једно те једно. А шта да кажемо за спољни утицај појединих јевропских сила за време првог устапка, када се у Веограду и Србији, у Тополи и око Кара-Т>орђа врзоше разни посла-

иици страних сила са најразличнијим политичким правцима и тежњама. Када се интереси појединих јевропских држава тако јако беху укрстили у Београду и Србији, да на крају крајева доведоше први устанак до 1813. год., шта ћете рећи за утицај политике западне и појединих јевропских држава за време Милоша од другог устанка па све до смрти његове ? Зар се без тих података може сазнати тачно стање ствари и написаш историја Србије од 1804. до данас? Зар се може оценити рад наша два најзнатнија, два најчувенија човека: Кара-Ђорђа и кнеза Милоша? Ми млађи нараштаји, и поред живих људи из тогадоба, не бисмо знали готово ни низ најпростијих догађаја доведених у једну целину, да није било једног туђина — Руса: Нила Попова, да напише Историју Србије од 1804.—1859. у делу „Србија и Русија. <( И сам наслов књиге каже да је она пи<зана у вези са утицајем руске политике на српске прилике. Да ли је та књига писана пристрасно или не, то је друга ствар; а ли узмимо да ти хоКеш да се увериш је ли аристрасно или не, хобеш да сравниш документа, иисма, исараве, извештаје и т. д. Запигали бисте се прво где ћете их наћи ? Да, осем неколико збирака ми их немамо нигде. И оно што смо имали, ми смо варварски иоцеаали или иродали на к илограм, или забацили у старе архиве, по таванима разних надлешгава, те их једу мољци, попада прашина и труле због влаге и других неприлика. Чини ми се да нигде у свету нема немарнијег народа од нас према својој прошлости, према својим претцима и према својој историји. Опо што је код других народа најдрагоценији материјал и за историју и политику, те га оштрим оком и марљивом руком сређују и чувају, не дајући да му се сваки приближи, то ми као какве непотребне арти~