Prosvetni glasnik

228

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

ска школа, у којој би се учениде васпптавале н спремале за будуће домаћиде. Курс би могао трајати 3—4 годиае. а школа би могла бити смештена у згради некадањег „Владичиног конака", у којој су сада збирке и кабинети гимвазијски смештени. По сазнању држим, да би и општина шабачка на тај циљ неку суму као сталну потпору одредила. Администрација се води уредно; све што се на ову односи као: архива, деловоднн протокол, ученичка уписница, разредни дневниди, воде се марљиво и примерно. Гимназија је смештена у три зграде. У двема су учионице, а у трећој збирке и кабинети. Сама та растројеност, што је ова у три зграде смештена, показује, да се не може сигуран надзор од стране директора над ученицима и наставом да врши. Највећи број учионица имау старој гимназијској згради, у којој је и директорова и проФесорска капцеларпја. Ова зграда потребује знатне оправке; нарочито би ваљало патосе поправљати или мењати. Нова зграда (зидана нре три године), која лежи у дворишту старе — има само четири учпонице које су врло велике, нарочпто им је ширина претерано велика. Ова зграда, и ако нова — а коштала је преко 70хиљада динара — сада је већ доста рабатна. Ово долази од рђавог распореда и рђаво смишљене конструкције. Узрок је поглавито велики распон — ширина — учионица, за који је релативно слаба дрвена грађа употребљена, те се преко учионице не сме слободним кораком брзо кретати, јер се јако љуља, а средина патоса је већ данас приметно угнута, а илаФОпи делимично већ испуцали. Ова несмотреност лица, која су у грађењу ове зграде имала удела — јест за сваку осуду. И за обичне, приватне грађевине не би се смела тако слаба грађа иримењивати, а још мање овде, где је свакад већи број лица на дужем дневном окупу, и што су то увек млади људи, живљи и по темпераменту и кретању. Знатним оправкама ово би се у неколико дало поправити. Овај недостатак а и други, што је ова зграда одвојена од главне гимназијске зграде, дао би се прилично нсиравитп и тиме, кад би се плац откупио, који поред главне зграде на главној улици лежи, и на коме постоји једиа слаба грађевина. На овоме пладу у продужењу старе гимназијске зграде у истоме стилу могао би се дозидати део са потребним оделењима. Колико сам могао сазнати, услови су за овај откуп сада доста повољнп. У трећој згради, „Владичином конаку", која лежи према главној преко улице, смештени су кабинети и збирке. Зграда се надазп у веома рабат-

ном стању. Имале би се извршити знатне поправке на цоклу, јер је овако сваким даном влага све више упропашћује. Сем тога преко је нужно да се измене у некојим одељењима патосн са целим патосним гредљем, јер је опасност да се све не поруши. Чистота се по могућству у свима овим зградама одржава. Једна од највећих незгода у учионицама је та, што немају завеса, нарочито у онима што су окренуте југозападу. Ове би требало што скорије иаместити. Збирке и кабинети су доста попуњени и одржавају се у примерном реду. Библпотека није велика, али нма врло добрнх, изабраних дела. Инвентари су уредни. III. 13. јуна т. г. отпутовао сам у Лозницу, и тамо арема датом ми упутству извршим преглед тамошње ниже гимиазије. Ради овога бавио сам се недељу дана и за то време присуствовао сам на седам испита. Колико сам се могао уверити, наставници су се при предавањима придржавали школског програма. Настава је вршена потпуно у пропнсаном обиму а, по могућству, одређеним уџбеницима. И овде имам да напоменем, да недостатак свију уџбеника штетно утиче на потпуност наставе. Поред свега тог, што се наставници иридржавају програма и служе највећим делом уџбеницима, имам да констатујем, да је успех у настави доста незнатан. Бивало је ученика у старијнм разредима (III разред) да нису зналн не само оно основно, што се од њих захтева за тај разред, него чак и такве ствари, које би требало знати још у I разреду. Старао сам се да сазнам за узрок, и по свој прилици — у колико сам се могао обавестити — биће да је у томе, што становници Л.ознице и околнне не дају радо своју децу у средње школе, те је с тога и број ученпка врло мален: свега 70 ученика у сва 4 разреда. Наставници пак, да не би и овај мали број крњили, давали су у опште блажије оцене, те су се на тај начин ученици тако рећи провлачили у старије разреде. У свакоме разреду има и по који одиста одличан ученик, што потврђује, да је настава била коректна; али је на жалост број такових учеаика врло мален. Већа половина ученика у свима разредима је врло слаба. Да је оцењивање успеха ученичког било нешто строжије, овај завод не би имао више од 35—40 ученика, а за тај број опет очевидно је, да не би бпло оправдано такву школу обдржавати. И са тог разлога ја сам мпшљења, да би ову нмжу гиммазију требало укинути. Место је ово слабо насељено, сла-