Prosvetni glasnik

НЛУКА II НАСТАВА

293

у нчставн код свнх предмета полазн од опажања п очиг-дедностп и иде све даље ка појмовима, како ипаче у оиште у нашем психичком развијању II бива. Мп у остадом и нећемо нптн пак замишљамо једаи наставни метод, на основу кога би се цео наставнн рад свео на питања и одговоре, као што је то бидо у пашнм ранијим уџбенидима за шкоде, катнхизису, познавању природе, и т. д. Такав метод био бп само механизам, којп, пружајући наставнику кад сувише много кад сувпше мадо, одузима сваку сдободу и пе допушта нп да се мисди ма о каквом нсиходошком закону. Зато у опште п не може бптп речи о једном методу, премакоме бп текао рад као по неком шабдону, као што је то хтео Пестадоцн. Овде бн нам се могдо још поставпти пптање: да дп смо ми у опште у стању, да у раду иаведемо овај једини правиднп наставни метод? Одговор на ово, морамо прпзнатн, мора бити у извесној мери негативан, адн само у извесној мери. Ово је још пдеад метода бар садашњости, у кодпко су психодошки закони развића неиспитани до апсодутности у опште, и у кодико се код појединих ннднвидуа пмају непрекидно да испптују. Ну, овај идеад метода ннје основан на годим апстракцијама духа човечјег, већ је истављен на основу стварности, коју реирезентују данашњи ресудтати сувремене Исиходогнје, која нам даје доказа, да смо у могућности, да се све внше и више прпбдижавамо овом апсодутном, идеадном методу. А у овом нрибднжавању састоји се постигнуће и оправданост нашег наставног метода, који ми заступамо са гдедишта научнс Педагогнке. II. Издоживнш оишти део о наставном методу, на реду је да га изнесемо и у појединостима онако, како важп за све наставне предмете, остављајући на страну и раздпчне обднке у којпма се јавља нри настави из појединих предмета, јер ово додазп у задатак Спецнјадне Дидактике. А нанред смо рекдн, да раздични обдицп не значе и број раздичних мегода , пошто су закони вазда исти, па ма какви биди обдици. Настава има задатак да образује мишљење, а тиме се тече и знање. Вредност човека не цени се само но знању, већ по вољн, која не иодцењује знање, пошто без знања нема ни воље. Знање је дакде једно средство за образовање воље и морадног карактера. Да би се нак знањем образовада воља, мора се сгворнтн интересовање код учеиика, јер интереси су гдавии усдов за иостајање и образовање вгље. Из овога издази, да је игошштни гдАоиик. 1895. г.

настава важан чпнидац васпитања, а према томе јасно је и од кодпке је вредпости учење п метод правидног учења, којн ће моћи да створи и одакша што веће интересовање ирн учењу. Како пак треба да то учење тече, то је паш задатак да овде изнесемо. Пре него се пак и почне сам рад у шкодн, ваља знати, да се не може, иди бар не бн требадо, ма какав материјад унетп у наставу, већ само онај, који сдужи општем васнитном циљу бидо директно бидо инднректно. А ово се одређује на основу признатпх начеда за избор наставног материјада. Међутим наши наставнп пдановп и програми су у овоме врдо много изостади и погребују знатних измена.') Кодико се материјада узима за јодан разред за годпиу, месец, недељу иди само за један час, завнсн оиет од тога, какав је наставнн материјад по својој прпродп, т. ј. да ди је внше конкретан идп апстрактан, и да ди га ирема томе ученици могу теже пдп дакше схватити, а с друге стране завнси н од тога, каква је пндивидуадност сампх ученика. 'Гек на основу овог двога избећи ће се све иогрешке, које могу имати врдо рђаве посдедице, а у томе је остављена потпуна сдобода наставннцима, који према својој увиђавностн имају да то изведу. При овоме је гдавно, да се материјад правпдно раснореди и у нзвесне мање цедпне подеди, које су назване методичке јединице. Методичке јединпце не смеју се произвољно одређивати, оне морају бити основане на науци нз које је узет материјад, јер пз њих се код ученика мора створити извесни систем од нојмова. Њихов је циљ једино тај, да се одакша прегдед, и да се што дакше а правидно удеси ток учења, онако исто, као што се свако дедо за одрасде, бидо научно цди забавно, деди у одељке, да бн га могди дакше схватитп. Што су дакде гдаве и одељцн у једном деду за одрасде, то су методпчке јединице за ученике. Када се цео наставнн материјад из ноједпних предмета распореди и одвоји у методичке јединице, онда настаје обрађивање ирема томе како је обухваћен методпчким јединицама. А још пре обрађивања поједнних методичкпх јединица истнче се циљ, којп се има постићи. Код нас је ово, смемо сдободно рећн, нова ствар, и ако знамо, да су је појединп стручњацп (д-р Б. Бакпћ) износнди. У основннм шкодама, где се обраћа нопрпдична пажња дидактичким начедима, ово се не црактнкује по нравиду. А где ово изузетно бива, нпак се примењује ногрешно. Наши наставници у ') Види »Нова Швода«.... од Љ. М. Дротића.

38