Prosvetni glasnik

39*

НАУКА II НАСТАВА

303

а о Љшру и Милици ии спомена пема. Шта више нз ст. 281. „но сву земљу иашу царевину" изгледа, да су они владари у зеиљи. Еако се овде тек Косово у чудној бојп прнказује! На Косову се скупида грдна турска војска, али нема никога, дајој на суирот стане. Југ не допушта својим синовима да иду са зетом у Косово, да их кољу Турци." У песми вели певач у оиће: ,није ласно у Косово иоћи" па даље ништа. Свакако су се овде сасвим различнп елементи само сноља ирикуиили, али се нису органскп стонилн. У песми у оиште има много чудннх појава, па које ћемо се осврнути у другом делу ове расираве. Наиоменућемо само, да се у несми ннсу збпде обичне промене и прераде, него је на лесму споља пешто особито утицало. У песми се опажа на много места мухамедански колорит. Богишић упоредившп старију песму са Вуковом која има мпого сјајнијц колорит од старије, с великим омаловажавањем осудио је старију песму. У старијој песмп је причање у опште добро и мотив је тачно изведен. Новија песма има без сумње да захвали старијој на неколико лепих места. Ја мислим — у целини узевиш — да је у старијој песми мпого боље мотивовапо турско младо момче, него у млађој иесми дервиш, који се оиде са толиком јасноћом приказује. Свршетак је у Вука ирема укусу времепа много хуманитарнији, него у старијој песми, а то исто онажамо и у песми 100. код Вука. Познато је, да се већ Карл Август 1 ) при том моменту зауставио, те поуздано слутећи и открио новијц модериији укус. Ми сада нисмо безусловни поштоваоцп старога и варварскога, али знамо да су оба појма релатпвна, да не иду свагда руку под руку. У целипи узевшм новије српске песме имају много впгае варваризма, иего старије. Пре него што ову песму пређемо уиозорићемо још на нека места, која се слажу са песмама о Марку Краљевпћу 2 ). Ст. 10. Ако жалжш, мој брате, дворе твоје поробљене, Ставит'ћемо царине ио лијепој вдашкој земљи Ст. 21. Нјесу мени, Стјепане, туђе сузе од потребе, Ни да мене ироклињу тужни вдаси еиромаси. ') Карл Август био је велики во.јвода саксеп-вајмаЈзски и нријатељ 1етеов. Око себе скупио је био још и друге зпатне књижевнике онога времена, као: Виданда, Хердера ж Шилера. Гетеовим посредовањем упознао се са сриским народним песмама, које је читао у Тадвијину преводу. Умро је год. 1828. Др. пр. 2 ) Овде ћемо у кратко да напоменемо, да би наша песма могла бити с .једне стране рана нрерада мотива о украдеио.ј жени (у песми о Марку и Мини од Еостура), с друге стране могдо би се у песми о Момчиду и његовој неверној жени и у песми о Богдану и неверној сестри (овде би носредовала песма о украденој сестрп .Јакшићевој) показати млађих изданака, управо иодражавања.

Не може се знати, шта се хтело рећи под „влашка земља" и „власи." Исто тако тамна је реч „царина." У Бог. 87. песми има иста така понуда од стране султана, а Марко као и Бановић Сграхиња одбија понуде: Ст. 24. Што ли ти је запалио дворе, Скунићемо влахе својевољпе, Љепше ти ће оградити дворе. 35. Ја ти нећу узети хараче, За то ће ме клети сиромаси. 39. Кадар би ми оградили дворе, Клеће мене власи својевољни. Речи султанове су разумљиве, јер ту влах значи хришћанина 1 ), а оиирање Марково је потпуно оправдано. У устима Југовића може влах и влашка земља значити само Румуна и румунску земљу, што свакако нема смисла. Царине нак могу зиачити само цареве замке т. ј. градиће које је цар дао сазидатп. Додир ове несме са песмама о Марку види се најбоље, када се упореди 25. ст. из ове несме „зашто нећу љубу моју наћи" са ст. 43. и 44. пз 87. песме код Бог. Понуда султанова да Марка оженп , сасвим је појмљива , а нејасно је у новијој песми, да браћа ни толико за своју сестру не маре, да им је миого важније њега (Страхињу) оженити, него своју сестру из ропства ослободити. 1 ) Друга група. XIII. Марко Краљевић (4.-7. упор. 86.—92.) Историјскн Марко ирипада крају XIV века. Син Вукашина, који је нао 1371. год. у битци на Марццп, владао је но смртп очевој једним делом у Маћедонији, а од год. 1385. морао је нризнати турско господарство. Погинуо је 1394. на Ровинама у борби Бајазпта, против влашкога војводе Мирчета. Нешри, који је писао у почетку XVI века, вели, да се у боју на Косову Константин Дејановић са Турцима заједно борио против Срба. Овај Константпн је савременик Марков, а у песмама се пева као побратим његов. Да ли се пак и Марко борио протнв Срба на Косову не знамо. Нешри у томе иогледу не говорп ништа одређено. 3 ) !) Код Милутиновића долази више пута »власи сиромаси.* Вук тша за то »сиротиња раја.« 2 ) Па и увод подсећа нас сасвимјасно науводу Марковој несми код Фидип. 41., који је без сумње стар. (Упор. Милут. 37., стр. 46., други стубац). Увод сам по себи није довољан да га разумемо, али ћемо узети, као што се може најлакше разумети: да је ова песма — сразмерно доста позна — ресудтат дуготрајнога развијања из неке старије песме, која је Фактички невада Страхињу, који је живео при крају XIV века. Садржину ове песме не знамо, али је она у току времена узела тему о отмици жене из Маркове песме. 3 ) Нешри спомиње некогатурскога војсковођу Малкошића. То исто име спомиње и Курипешић, као име много опеванога јупака. А да се пе буде под тим турско-аранским нокривадом крио иазив Краљевића ?