Prosvetni glasnik

30

реформа језпковне наставе

1) све списе, што се тичу специјално новојезиковне реФОрме за више женске школе. Мади изузетак учинио је само тамо, где је дело од особита интереса; 2) све граматике и граматичке књиге за вежбање, које нису узеле у обзир фонетичку страну, дакле сва дела а 1а Оошп, ВегШг, Наиззег и таква, што сама себе зову новом методом ; 3) сва дела, што говоре о Фонетици, као о научној дисциилини, и с тога се са свим не обазиру на примену у настави; 4) све праве читанке; 5) све кључеве; 6) неке списе, што се тичу нарочито раније изишлих, старијих министарских наредаба, које су новијим правилима потиснуте; и 7) све педагошке књиге, за учење и ручне, и ако додирују новојезиковну реФорму (овде Брајман обраћа пажњу читаоцима нарочито на 1Чоћ1, РасЈадодЈк, Берлин 1886 —1888, 1—3, ш 8° и на параграФе 49. и 50. у одличној НапсЊисћ с!ег ргакИзсћеп Рас1адо§1к уоп Н. 8сћШег, Лајпциг 1894, 3. изд., ш 8°). Карактер је ове, тако многобројне литературе, као увек и свуд, кад се нешто ново ствара, више претресање из осећања, а без плана и системе, него-ли без осећања, а са планом и системом; више се 4е1 гиг Уегз1ећге; — НШ8ппие1 гиг 1лиега(;иг§евс1псћ(;е; МеЉосНзсће бсћгШеп (сличво је и Глаунинг класификовао своју литературу). Уиоредити дал>е: Рпћгег (1игсћ сИе Лап2б818сће ип<1 епдИзсће 8сћи11ек№ге уоп ејпет 8сћи1тапи (Кгеввпег), 2. изд„ ЛУоКепћиие1 (2ш8в1ег) 1892 (има 231 нумеру). — Од журнала наводе се; Ап^Иа, А гс М у Гиг (1аа 81исИит <1ег пеиегеп бргасћеп, ЈГеирћ11о1о§18сће8 Сеп1га1ћ1аи, Еп§11всће 81ис11еп, Ргапсо-баШа (гаШа, Бјиега1игћ1аи Јиг ј *егташ8сће ип(1 готап18сће РћПо1о§1е, Ма11ге рћопеИцие, Мос1егп 1апгиа§е Ио1;е8, ]Чеиеге бргасћеп (пре РћопеЉсће 81шНеп), Деуие т(;ета1;1опа1е <1е Гепве1§петеп(; с1ев 1ап§ие8 у!уап(;е8, Г)ћх СопеИк Шсег, 2еИзсћпи 1иг иеиЈгапгбб^всће бргасће ип(1 1лиега(;иг, од годишњака и др.: Јаћгћисћ с1ез Уеге1пв Сиг шввепвсћаЛИсће РаЗаЈго^к, Рас1а§о&18сћег ЈаћгебћепсМ (Рихтеров), ЈаћгеаћепсМе (Ретвишеви) ]Јећг§а11§е ипс! 1<ећгргоћеп, ^еие Јаћгћисћег Сиг РћОо1о51е иш1 РаЗа§о§1к; дал.е доста је чланака и у општепедагошким журналима : В1Шег 1иг (1ав ћбћеге 8сћи1\\'е8еи, Сепиа1огЈап №г сИе 1п1еге88еп (1ев Кеа1всћи1\уезеп8, бутпазшт, 081егге1сћ1зсће М1ие1зсћи1е, Рас1а§0518сће8 А гс М у , " (Дитесов) РаЈа^одшт, (Рајнове), Ра<1а#о&1всће 81шНеп, и др. — На иослетку 1ав1; по1 1еаз(;, да наведемо, овде иајзнатније дело Брајманово, већ дитовано, које је ових дана изишло под натписом: В1е пеизргасћИсће Ке&гт-ШегаШг уоп 1876 — 1893. Ете ћИШо^гарМвсћ-кпИзсће Ићегбкћ!; уоп Негтапп Вгеутапп, Бе1рг1§ (Вбћте) 1895, 155 стр., 1П 8°. Садржај је овај : — I. ТћеогеЉсће Егбг(;епт^еп. II. РгакИзсће Уегзисће (француски). III. 001с1е1е Уегогс1пип§еп. IV. (МепШсће УегћашИип^еп. V. ВискћИск (критика па сву ту литературу, која је ушла у одељке I—V, хронолошки и азбучно). Даље долазе регистри и др. —

чини да је пропагандска, него ли научна, каква би требало да буде.') Наравно све ово не мора да утиче и на квалитет саме литературе, т. ј. на њену апсолутну вредност. Што се тиче, дакле, квалитета, истина, и ту не стоји најбоље, т. ј. у толико само, што годинама квалитет и квантитет ове литературе не стоје никако у сразмери, као што ће се одмах видети. У великом броју дела од 1876. године на овамо , има знатан број сасвим никаквих и излишних списа: ово се може објаснити само тиме, што је интерес за реФорхму постао општи, услед чега је и онај, што није никад ни мислио да изиђе на литературно поље, изишао сад на њега, да и он по силама што уради; даље и у томе, што се за толико година заиста марљива рада стигло врло много да се уради, и списи, после тога, врло је лако могло бити да не пруже ништа ново , да су дакле изишли сасвим излишно. Техмер већ 1887. године у 1п1;егпа1лопа1е ХеИзсћгТ 1887, III, 364. стр. (податак пз Брајмана Кећ-Глћ стр. 103.), жали се на шупљину реФормних списа, који су црпени из друге, треће и бог зна из које руке. Маренхолц у АгсШу 1иг с1ав 8Шс1шт с1ег пеиегећ бргасћеп 1888, 1јХХХ , стр. 231., вели сасвим карактеристично, да је време, да се чувају писци од понављања давно и давно реченог, и да онда само узимају перо у руке, кад заиста што ново имају да кажу. «Од тога доба, узима реч Б., н. д. стр. 104., гомилају се у стручној критици изрази: никакеа нова гледишта, ништа ново, никакви нови иутови, једва ионешто ново, никакве нове мисли, и т. д. (он цитује и места, где су критичари изрекли те речи)... И, вели даље, што је најгоре, пребацује се да новојезиковна литература иостаје све илића и незрелија. Али најстрожи суд, без сумње је Банер изрекао о њој пре неки месец: „С каквом шупљином, вели, не везује се нова метода; каквим детињим играчкама не дају 7 ) Ово се већ види и из самих натписа: (ЈгаГ уоп Р/ег7; 1Јпвег ћбћегез Зсћи^езеп 1з1; зсћ\уег кгапк; или од истог:Ешз! (то јенатпис): или (^иотсјие, Тап&ет (и сам овај псевдоним Фиторов тврди исто. Овде иде и овај Факат: септ. 1886. основано је скандинавско друштво за поправку језиковне ваставе иод имеиом (Јиоивцие ТапДет, сГ. Брајмана н. д. стр. 92.), Бпзег 8ргасћип1егг1сћ(; тизв иткећгеп, и т. д., и да не наводимо примере из стила, који иде често у просту грдњу и излишно вређање, баналности и тривијалности... Ово се чини као да је неизбежно: подсећамо читаоца на онај тон у ирепирању између г.г. Туромана и Малине^ где такође и на самим натиисима изилази на видиктај карактер, о коме је реч.