Prosvetni glasnik

АВЕК-ОВА ТЕОРЕМА

граматика, нарочито ова, сврха — дубоко улажење у граматику одмах с почетка, усмена и писмена вежбања и лектира, све се то оснива на граматици и све служи њој, која је опет у служби Формалног образовања. Мишљења о средствима за постигнуће истакнуте сврхе, наравно, да су исто тако разна, баш због тога погледа на сврху језиковне наставе. У граматике — њоме да отворимо излагање — ваља пре свега да разликујемо два мишљења: прво, по ком је она сврха по себи, и друго, по коме је она само средство, које није једпно и које може слободно и да се не употреби: значи, једни узимају граматику само зато, што она може да потпомогне учење језика, а други је узимају, што она представља широко поље за умну гимнастику. Ово гледање на граматику од великога је утицаја и на све остало — прво, на сам пзбор и опширност граматичке грађе и, по том, на усмепа и писмена вежбања, на лектиру, прераду изабранога материјала и др. Сви се писци слажу у томе, да се цела препирка у реФормним списима врзе управо - око граматике/ 1 ) и то је скоро истина, јер она даје главну боју целом курсу свакога језика. Може се рећи, да су скоро сви реФормни писци за то, да се граматичка грађа сведе на минимум и да служи лектири, а не обрнуто. 11 ) (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ехрептеп!;, сап а1опе ^1\'е 1ће рстег о^јис^п^ соггес41у ап(Ј *ћа1; 1(; песе881Шеа (Мз ћаћИ 18 опе о? Ше нптепзе а(1уап4а^е8 о!' 8С1епсе." Упућујемо читаоца на Штоја Епс. стр. 66, где је цитат из Бека, славнога хуманиста, који јејош 1826. год. осудио Формално образовање, коме је иринета на жртву сва естетична и етичпа добит из к ласичара. — Бен, у својој књизи Васиитање као паука, каже, да се језици уче само ради уиотребе што је можемо чинити од њих, и за ово, вели, да је без спора; а за граматику и реторику, да су то пауке, које имају вредпости само као помоК за учење когајезика: шримењене на излишап језик, и саме иостају излишне (гл. V). и ) ВИеШег, 2аг МеШ. 13. п ) Да сноменемо само Бг. С. Тћ. Иоп, {јћег сЈаа псћИ§е Уегћа11п18 2т§сћеп ОтаттаЉ ипс1 Еек1иге у Сеп1га1ог^ап 1. с1. Јп4ег. Де8 Кеа18сћи1-«г. 1881, IX, 397—405; Бг. К. КпЛп, 2иг Ме1ћ. Јее ћ-апг. ХЈи4егг. 1882 (раније наведено); 1)г. А. 01пег1, Ке?.- Ве'«'. 1886 (р. п.); Б\ ШсШег, Ве1(;га§е гиг Ее&гт с !ез пеизрг. 1Јп1;егг. у 2е11§сћг. I 7 . (1. Кеа1зсћи1'»". (Колбе) 1887,1,641—656 стр.; Бг. Ет81 Оио ЗИеШег, 8(;ге11ги^е аи{' (1ет 6е1)1е4е с1ег пеизрг. КоЈогт-Ве^е^ип^, Магћиг^ 1891, 72 стр. 8°, као и од истога раније наведено дело 2иг МеЉ. — Штилер, 81г&. 26, вели: „Кпарр 8011 (Ие СгаттаИк вет ипс! с1а8 аИегпбИ^е бо11 81е еп1ћа11;еп, 80па1 коттеп та ке1пеп бсћгШ \\геИег 1п <1ег Ке1'огт с1е8 пеизргасћНсћеп ХЈп1 ;етсћ18." Овако и сви редом умерени и радикални реФормни писци. — Занимљиво је, да познатога Илеца, као представника »старе методе" раг ехсе11епсе, реткокојиод реФормних

АВЕ1-ОВА ТЕОРЕМА и ЊЕН ЗНАЧАЈ У МАТЕМАТИЦИ приступпо предавање Д-ра Ђорђа М. ПетковиЋа, хонор. проФ. Велике Школе (држано у дворници Велике Школе 7. Маја 1894. год.) Госнодо! У тренутку кад улазим као наставник Математике у највнши просветни дом наше Отаџбине, и ако као хонорарнн проФесор, ипак мислим да нисам слободан од дужности: приказати се уводном речју високо-поштованом колегијуму великошколском, пријатељима напретка Велике Школе који су овде, и ђацима њенпм. Сократова изрека : „Проговори па да видим ко си п шта си", важи, истина, за његова ученика; али она у овој ирилици важи и за мене, кад улазим у сјајнп скуп одабраних умова у нашој Домовинп, и излазим пред скуп ученика, који прошав и последњу Фазу општег образовања и оспособљавања за Факултегско образовање, прошав кроз матуру, — долазе у овај свети храм, да се са врела наука напајају њихним истинама. Господо, мени је пала у део та велика иочаст, да једну од двеју катедара Математике у Великој Школи, и то ону, која је до пре четири месеца, а за више од три деценијума, имала тако сјајног преставника у лицу нашег великог наставника Математике г. Димитрија Нешпћа, — за сад као хопорарни проФесор заступим. Посао колико частан толико и тежак Пријатност узвишена поноса што ми се поверава такав посао меша се са озбиљном забринутошћу о тежнни тога посла. Јер, не каже се без основа, да је Математика наука над наукама, и јер истине, које са светог амвона овог највишег училишта у нас имам да саопштанисаца штеди: Штилер 2иг Ме4ћ. 32, бранећи Плеца, вели: (( Нека нам је донуштено да одамо признање, које једном човеку припада, кога омаловажавати дапас се чини да је по добром тону. Ми мислимо на Плеца и његове школске књиге (и додаје, да њему припада заслуга, »што је Француску наставу повео поузданим путем*); и даље »Г1ре свега време .је већ једаред да се нрестане са »^еЈбИобеп Р1б(;218тиз" или „РШг' асће Тугаипе!" — Зеедег (МШеПип^еп пћег (Пе Ог&ашза^оп с1е8 Јгапг. ТЈп1егпсћ(;б 111 с1еп МШеШаззеп <1ег Агш4а1(;, прогр. реалне гимн., Сгиз^гож 1887, 23 стр. 4°), вели са свим карактеристичпо: »И наш завод ради из све снаге, да се отресе господарења наставнога ноступка, који се са школским књигама Плецовим увукао у немачку школу против њене воље (стр. 2)." Пначедоста .је нислца, који озбиљно и научно критикују Плеца и износе му недостатке и ногрешке, које нису малобројне; наводимо само: Сг. С. Зсћарег, С1е уегтШ;е]пс1е МеЉос1е, ВегИп 1885, 24 стр. 8°; даље Вг. 6-. Уб1с1се1, 2ит 1'гапг. ХЈпЈегг. у Кеие Јаћгћ. 1'. РћПо1. и. Рас1. 1888. — Како смо приватно извештени, за наше школе спрема с'е српски нревод Плеца, можда у преради Кареса, и убрзо ће бити готов. Ово, ако је истина, по свој прилици неће нашу Француску наставу »извести на ноуздан пут.«