Prosvetni glasnik

48

км. 2 ), дакле, по њима је она од прилике = 1'500.000 км. 2 аространа. 2. Р. Ропет, у своме делЈ': Оео§гарМе Оепега1 на страни 186-ој вели, да је површина Сахаре = око 9-160.000 3. Е. ј^еуавзеиг на стр. 91-ој поменутог дела вели, да је аовршина Сахаре = 6,500.000 км. 2 ; а на страни 7 2-ој истог дела вели, да Сахара има око 5.000 км. дужине и око 2000 км. у ширини; 4. Е. е[ \ ј . Сог1;атег1; на стр. 123-ој такође споменутог дела вели, да Сахара има око 4.500 км. у дужини а 1Л00 км. у ширини. Као што се из овога види, ни два се писца не слажу односно бројева који представљају дужину, ширину и површину пустиње Сахаре, и онда је, доиста, врло тешко препоручити овај или онај број за речене димензије. Ну, поред свега овога, мени се чини, да ке 7 ,500.000 км.. 2 најприближније представљати повргаину Сахаре; 5.000 км. највећу дужину а 2.000 км. највећу ширину љену. И ја сам за то, да се ове величине ставе онде и онако, као што већ напред рекох. 3. На стр. 63-ој, поред осталога, и ово се вели: »Зааадном страном С. Америке диже се висораван Лабрадор и јужно од ње, по даље од обале али са њом ипак упоредо, Елиген-планине (А11е§;ћатез), састављеве из више упоредних верига." И ову је погрешку пок. Карић случајно направио; он је без сваке сумње знао да. нити се висораван Лабрадор диже заиадном страном С. Америке, нити су иак Елиген-иланине на заиадној страни С. Америке. Ова ће се погрешка исправити, ако се горњи став у толико измени, да се у њему место : » заиадном страном..."- стави северо-источном страном... а све остало да остане као и што је. И. На стр. 64-ој овако се каже: »Место где се река свршава, зове се: ушће, увор. Оно где се две реке састављају да одатле теку зову се: ставе." Прво што имам да приметим овој одредби то је, што се у њеној другој реченици: „оно где се две реке састављају да одатле уједињено теку, зову се: ставе«, -— налази једна погрешка, која је постала извесно омашком пера Услед ове случајне погрешке реченица је нејасна и двосмислена. Јер се по њој под ставама може разумети двоје : 1. Место где се две реке саставе да одатле уједињено теку, и 2. Оке две реке , које се саставе да уједињено теку. Ова ће се погрешка исправити, ако се само у поменутој реченици оно: »зову" замени са зове, и тада ће цела друга реченица горњег става овако

гласити: оно (место) где се две реке састављају да одатле уједињено теку, зове се: ставе. Али се мени чини, да и поред ове, овако исправљене, друге реченице, горња одредба не би била довољна да одреди оно што се хтело. По овој одредби, строго узевши, нема разлике између ушпа и става. По њој је ушАе или увор место где се река свршава , а ставе су опет место где се две реке састављају да одатле уједињено теку, дакле опет место где се једна од тих двеју река у другу улива, свршав а. За ученике потребно је да су одредбе много одређеније но што је ова. За то сам мишљења, да се цела горња одредба изостави, па место ње овако да се каже: Место, где се нека река свршава, улива у другу већу реку или море , зове се: ушће, увор или утока. Оно место, где се састављају две реке, ио количини воде ириближно једнаке, да одатле уједињено теку, зоВе се: сгаве. Ако ове реке нису велике, него су речице или потоци, онда се место, где се они састављају, зове: саставци или састанце. Ако ли пак нека река, речица или поток не утиче у другу реку или море, него понире, пропада у земљу, онда се таква река зове: ионорница; а место где она понире, зовесе: ионор (предавања из геограФије на Вел. Школи). ј. На страни 77-ој, и 382-ој, ево шта се вели о висини водопада на реци Нијагари, и то: 1. На страни 77-ој, »Ири и Онтерије везује кратка река Нијагара, у којој је чувени водопад, висок 52 м...." 2. На страни 382-ој, „Језеро Ири прелива се у Онтеријо реком Нијагаром, која је на далеко чувена са свога величанственог водопада, високог 50 м., широког 1300 м...« Дакле и ова се погрешка састоји у томе, што је висина једног и истог геограФског објекта, на разним странама овога уџбеника, разним бројем представљена. Њу треба исправити : треба ставити на обема поменутим странама једин исти број да представља висину водопада. Али како се сви писци, чија сам дела спомињао, не слажу у висини овог водопада, то је и овде тешко рећи поуздано, коју висииу водопада треба ставити и на једној и на другој страни. Из разлога тог, што тројица од поменутих писаца у својим делима веле, да је висина Нијагарског водопада = 50 м., ја бих био мишљења да ту висину треба ставити и на страни 77-ој и 382-ој. К. На страни 81-ој о облику и димензијама земљине површине овако се вели: »Земља је округла као свака иравилна лоата. Она је на стожерима истина спљоштена, али тако