Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ 55

гинула, да од некуда не посла сам Бог ловца, те стрелом одби један рог јелену и тако је избави од смрти. Кћи змијског цара је све ово лепо испричала оцу своме и онда му још рече: — Ето, драги оче, чуо си у каквој је великој опасности била твоја кћи, и мислпм да ћеш мога спасиоца царски наградити и дати му што буде желео, а ја сам га и довела да од тебе прими своју награду. Онда се змијски цар окрене ловцу и овако му рекне : — Врло ми је мило, што си спасао живот моје кћери, иево, ја ти пред свима својим великодостојницима дајем своју царску реч, да Ку тн све дати, што год затражиш, и што будем ја имао. — Светли царе змијски, рече му ловац, ја ништа друго не желим, никаквог блага ни злата за своју услугу, већ само — чаробни прстен испод твога језика. — А ко те научи да то тражиш ? ! повика љутито змијски цар и окрете се својој кћери: — Кујо, једна! Ти си га томе научила. Цар змијски онда изви још више главу и погледа редом сву своју господу — велике змије што су мирно лежале у наоколо, увијене у котуре, и слушале разговор. — Шта је заслужио овај човек, што је дознао тајну змијскога цара? —запита их. — Смрт! одговорише оне. — Смрт, најстрашнију смрт ! додаде змиски цар. — Ето, кујо једна, рече својој кћери, шта си учинила. Ловац се био тако уплашио, да није ниједне речи могао проговорити. — Драги оче, прекиде ћутан.е кћи змијскога цара; ти си овом човеку дао царску реч, пред свима овима, и показа на околне змије. Па пита те сада кћи твоја, да ли се царска може норицати? — Имаш право, кћери моја, одговора јој цар змијски, али зашто си му казала тајну, коју нико не зна на земљи. Ја сам мислио, да ловац не зна за прстен, зато сам му и заложио своју реч, али је сада не могу испунити! — А за што не, драги оче ? питала га је кћи. — За то, што прстена немам ! одговори змијски цар, јер сам га баш јутрос некуда изгубио. — Па пошљи змију Свезналицу нека га нађе. Зар га она није донела из подземног мишјег царства, кад ти је био украден ?! — Не дам прстена ! повика змијски цар љутито. Нека тражи друго, што год жели — добиће!

Онда кћи змијскога цара зајеца и поче крупне сузе ронити, па овако оде своме оцу кроз плач говорити: — Зар ме, оче, толико волиш, кад ти један прстен нећеш за ме да даш? Зар бн ти могао мирно гледати како твоја јединица кћи гине, а да не даш у размену за њен живот тај прстен? 0, оче, оче мој! Ја идем са овим човеком натраг, па волим опет отићи на купину, где ће ме јелен извесно убити, него да видим, како се царска порекла и како ловац није добио оно што је желео! И мане главом на ловца, да пође за њом. — Кћери моја, кћери, тврда главо! Ти си мени много јада задала, повиче јој змијски цар. Врати се, да ти учипим по вољи: ево прстена! Рекавши то, змијски цар испљује један велики прстен из уста, а његова кћи га одмах узме зубма и преда ловцу, рекавши му да га од сад и он увек држи под језиком. Онда се кћи змијскога цара захвали своме оцу, што јој је испунио жељу и одржао своју реч, те наградио њеног избавитеља, а ловац се поклони и удали заједно са царском змијом на поље. Чим су нацустили одају, кћи змијскога цара захвали се ловцу и још му и ово рекне: — Драги избавиоче мој! Добио си чаробни прстен. али још треба да знаш, на што ће ти он, и како ћеш се њиме послужити. За то чуј: што год пожелиш или што само замислиш да би хтео, можеш помоћу тога прстена имати. Треба тада само да запалиш парче дрвцета па на његовом пламену да прижежеш чаробни прстен и да кажеш, шта желиш, па ћеш одмах то добити. Али не усуђуј се да коме кажеш шта ти је под језиком, нити коме да дајеш чаробни прстен! Пошто змија научи тако ловца шта треба да ради са драгоценим прстеном, хтеде се вратити натраг, али је ловац заустави. — Хвала ти на заузимању, рече јој он, и на дару, који си од оца за ме измолила; али како ћу ја одавде изаћи на поље? — Оним истим путем, којим смо и дошли ! одговори му кћи змијскога цара. — Ади ја туда ни за живу главу не смем сам. — Па лепо, а ти онда одмах употреби прстен. Ловац то једва дочека, запали једно дрвце, принесе прстен пламену и рекне : —- Хоћу да изиђем одавде! У који мах он то рече, а то се пред њим створи један грдно велики гадни Арапин и раздера се крупним гласом, да се ловац трже, као од грома. —• Шта желиш, господару ?