Prosvetni glasnik

Границе тонске висине човечјега гласа. У часопису 1 Ј ћузГса1 КеуГе\и објавио је.Бе Соп1;е 81;еуеп8 своја врло занимљива иетраживања о границама, између којих се креће тонска висина човечјега гласа. Најдубљи је тон, о ком је до сада познато да га може имати човечји глас, п*т пута превучено Е, са 43 треперен.а, а до таквог се тона, како веле, могао спустити глас немачкога басисте П8сћег-а, који је живео у XVIII веку. У данашњој се опери тешко може наћи бас, који би певао ниже од трипут превученога С (са 64 двојака треперења). бЂетепв држи, да се нижи тон од овога може произвести само у оанредним приликама; тако је њему самом. пошло за руком, да иосле претрпљене инФлуенце, када су му мишићи гласнице били отекли, достигне још за два тона ниже А (са 53 треперења), али је овај тон био слаб и врло немузикалан. Обични сопран доиире до С са 1024 треперења, а средње границе човечјег гласа биће да су: 100 треперења за бас, а 1000 за сопран. А6.еИпа РаШ достиже још и (Ј, са 1536 треперења. Моцарт увераваше год 1770-е, да је Рисгегга Ајидат, у Парми, умела певати и на трипут превученом О, а понекад јој се глас пењао и до шест пута превученог С (2048 треперења). Кажу да је пре кратког времена један амерички сопран, МГ88 ЕИеп В. ЈЈалу, још допирала до тона Е са 2560 треперења. За необичне гласове могу се, као крајње границе, узети: за бас 50, а за сопран 2500 треперења. Сасвим изузетне висине тонова опажао је г. 81:еуеп8 у вици деце при игрању, јер, по његовим истраживањима, тонови су се кретали између 2500 и 3000 (двојаких) треперења. Крајње границе човечјег гласа обухватају, према томе, шест окгава. Поједини гласови имају, просечно, две, ређе три, октаве, а ретко више од три. Поменута Италијанка Ајугари имала је пак, по изузетку, глас, који је обухватао 4'/ 2 октаве, јер га је могла спустити до двапут превученог Сг (192 треперења). (Ргот.) С. П. Елишеји ОД гипса. — Ово је новина, која ће кроз кратко време стугшги у утакмицу са металним клишејима, и тај је проналазак већ пријављен за повластицу. О томе је Фирма »Кћејшасће Оур8 -1пс1ив1;пе с< у Хајделбергу саопштила једном часопису ово: На металну подлогу (за коју је најбоље узети материјал од искварених штампаћих слова) намаже се, неким особитим начином, слој гипса у внсини од 1 до 2 см., који је нераздвојно спојен с подлогом. На овом се гипсу урезује шта треба челичним оруђем, сличним ономе, којим се служе ли-

тограФИ, а резање иде врло лако на меком гипсу. Кад је клише готов, онда се гипсена маса натопи, помоћу четкице, неком особитом (патентованом) течношћу — „СетепШиззЈ^кеИ;« — која чини те гипс јако отврдне. Тако спремљен гипсени клише врло добро прима штамп. црнило, лепо га и чисто преиоси на хартију, и одолева притиску штампаће машине. По употреби дају се такви клишеји опрати, и то без оних незгода, које се дешавају код клишеја од цинка. Гипсени се клишеји и по поновљеној употреби ништа не кваре, те тако могу дуго времена послужити за печатање. Друго је преимућство оваквих клишеја, спрам металних, — несразмерно већа јевтиноћа. Трећа је корист од њих, што их сваки иоле умешан штампар лако може сам себи начинити. (Ргош.) С. П. Антрацит у Румунији. — Од неког времена обладало је мишљење, да у земљама на доњем Дунаву, а нарочито у Румунији, мора бити да има и антрацита*). Једном енглеском друштву, склопљеном у сврси тражења антрацита у Румунији, пошло је доиста за руком, да на једном месту (близу Шеле, на сев.-запад. крају Краљевине) нађу руду антрацита у таквом проетранству, да је друштво одлучило вадити тај корисни минерал. (Ргош.) С. П. Копање „лгорске пене". — По извештају енглескога консула Ситђег1а1;сћ-а, посланом недавно енглеској влади, најиздашнији су мајдани за вађење морске пене (стиве), који се налазе 32 км. југозападно од Ески-Шехра, на анатолској железничкој прузи. Тамо су на великом простору растркани многобројни мајдани, а најживље се ради у онима што су близу места Сепеџи-Оџаги и Кемигџи - Оџаги. Морска пена копа се, као и камени угаљ, у знатним дубинама од 7,5 до 36 мет. Чим се наиђе на слој морске пене, одмах се ископа једна или више хоризонталних галерија. Уопште се у једном окну ретко кад нађе више од два слоја. Извађени камен зове се тамо »хам таш' с (тврда стена), и ако је тако мекан, да се ножем може сећи. Камен је беложутињаве боје, а обложен је кором црвенкасте глине, дебелом до 2,5 см. Камење се, онако како је извађено, не продаје ио обиму и тежини, него у товарима од три вреће, а цена је таквом товару, према каквоћи, 125 до 750 дин. Комада има разне величине: неки су као орах, а има их и од сто и више килограма тежине. Пре но што ће се експе') Најбољи каменн угаљ, у којем има до 94°| 0 угљеника. Уредн.