Prosvetni glasnik

50

111'ОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

Тијоједињења могу се само у појединим сдучајима наноменути. 19. Сбна киселина нуши се па ваздуху, јер му привлачи влагу, градећи раствор. Да при томе ностаје неки хидрат, исто је толико у нитању, колико је у питању и амонијумхидрат, о коме г. Леко замера, што сам га, као сумњивог, у дело унео. Г. Деку је јаспо: зашто се сбна киселина пуши на ваздуху, а амонијак не. Мени опет ннје јасно: зашто се не нуши и амонијак, пошто и он гради хидрат. 20. Зашто Флуороводонична киселина нагриза стакло, иије казано с тога, што није било говора о силицијум -Флуориду, без кога се таЈ хемизам не може показати. 21. Теорија Флогистона само је поменута, а паставнику је оставл .ено да каже штогод о реФормацији хемије, за коју цељ има довољно материјала у мојој већој хемији. 22. Да сам показао састав озонов напослетку, као што г. ,1еко тражи, не би деца знала какво је то тело и не би им се могло говорити о наЈважнијој особини н.еговој: да јако оксидише. Сем тога не стоји ни то: да се може ноказати смањење кисеоникове запремине, кад прелази у озон, као што г. Леко рече. 23. Код сумпор-диоксида само сам поменуо да бели органске боје, а нисам навео та.ј хемизам, као што г. Леко тражи, јер га не знамо. 24. Аргон сам унео у дело као с тога, што је тада Вертло тврдио да му је то састав. То мшпљење Бертлово није истина потпуно доказано, али није до данас ни оборено. Похитао сам да унесем аргон у дело с тога, што је врло поучно кад поред кисеопикове алотроиије (0 2 и 0 3 ) стоји и азотова (М. 2 и К 3 ). 25. Амопијум-хидрат није, истина, до сада аналисан, али нико не сумња да у воденом раствору постоји. И ученицима средњих школа треба то казати, како се не би чудили: зашто водени раствор амонијака реагише онако исто као и алкални хидрат. 26. Оилицијумове киселине навео сам, и ако нису чисте одвојене, због њихових соли (силиката), које су тако важно градиво земљино. 0 силикатима се говори и у хемији и у минералогији, на како би ученици појмили та једињења, да нм нису показане оне киселине и да им нису наговештене соли њихове. 27. Хемизам царске воде нредставио сам једном једначином, у којој се види оно што је главно, а то је ослобађење хлора. Ко би хтео да покаже све Фазе тог хемизма, забунио би децу неважним чињеницама. 28. Одиста је промашено да се каже: да црвени фосфор може нрећи у обичан. 29. Да запаљивост гасовитог ФОСФор -водоника долази од течног, није поменуто с тога, што овај нпје унешен у дело. 30. Често се и у већим делима бележи арсен-триоксид А в 2 0 3 , јер та Формула одговара киселини и одржава везу са Р 2 О ј . У гимназиском уџбенику пак не треба ни помињати Формулу А б 4 0 6 . 31. 0 раснореду елемената по Фамилијама могло би се дуго говорити, на да се опет не дође до споразума. Таква је нрирода елемената. Али калај треба да стоји поред силицијума, а олово треба уврстити у метале. Овде, код уџбеника средњих школа, није требало то питање дотицати. 32. Да постаје угљен-моноксид (поред СО а ) кад угаљ, усљед недовољног притжцаја ваздуха, сагорева непотнуно, то није моје мишљење, нити је то, као што г. Леко рече, »избачено из новијих бо.т.их хемија«, већ је то неоспоран Факт,

Кад се баци угаљ у ложионицу глабе промаје, прво ће се димити, јер му не сагоревају сви продукти суве дестилације. Пошто је ово раснадање довршено, дима више нема, али у димњачким гасовима има доста угљен-мопоксида. То непотнуно сагоревање горива своди добро удешенп димњак на минимум, али га не може са свим откдонити. Тако стојн са ненотнуним сагоревањем угља. 33. Органска једињења систематишу разни ауктори врло различито; али у тој разноликости виде се два нравца: кар бонидни и хомологи. Хофман и други заступници су нрвог нравца, о коме је Вантхоф читаву књигу написао. За данашњу разгранату органску хемију, пак нрегледнији је онај други правац, зато се он више шири. Није место овде упуштати се у оцену та два правца, али ћу само напоменути: да и један и други има и добрих и рђавих страна. Први правац бољи је за почетнике виших школа, јер износи лепо генезу органских једињења. Али за упућене ученике, тај је нравац доста развучен. За средње школе пак, где се органска хемија мора доста шаблонски излагати, бољи је хомологи нравац. То је моје мишљење о систематици органских једињења, које сам и у мом већем делу исказао. Оно сумњичење г. Лека, о том мом мишљењу, нисам могао да разумем. 34. Органска једињења поделио сам у шест хомологих редова, а недовољно проучена обухватио сам у неколико гомила. Г. Леко налази да је та моја нодела компликована и чуди се што нисам узео ове тригомиле: метанови деривати, бензолови деривати и једињења ненознате конституције. Кад је казао г. Леко да је моја нодела компликована а његова проста, заборавио је да се његове гомиле морају даље делити у ове исте хомологе редове, које сам ја одма узео. Сем тога подела г. Лека не обухвата сва органска једин.ења, јер читава поља хемије стоје изван те поделе. 35. Не верујем да г. Леко одиста жали што нисам о индигу, ализарину, нафталину и антрацену више казао и што им нисам конституцију изнео. 36. Ђацима средњих школа довољно је да се уиознају са гликозама, што су од значаја за биљно царство, а остале, и ако су за теорију важаа једињења, не могу добити нриступ у средње школе. Ја сам овде одговорио на све замерке и исправке г. Лека, које је учинио на моје дело. Из тих одговора види се да су му замерке неосноване а исправке неистините. Сем тога те су замерке и исцравке толико безначајне, да би дело, и поред њих, могло бити врло добро. РеФерату г. Лека недостаје, по мом мишљењу, критички иоглед. Али једна празнина тог реФерата пашће, држим, сваком у очи. У том реФерату нема ни једне добре речи о делу једнога човека, који је предавао ту науку четврт века, који је скоро целу ту иауку па српској земљи пресадио и који је имао извесног удела у обради те науке. 0 томе нека пресуде читаоци. На бадњи дан. 1896 год. у Веограду. С. М. Лованић.

Штампарске исправке У новембарско.ј свесци на стр. 588 у топличком окр. место: Мишић ваља да стоји: МаршковиИ. У декембарској свесци поткрале су се ове грешке: у рубрици Средње школе у претпоследњем реду стоји: лесков. а треба: књажев., а у другом ступцу четвртом реду, место у лесковачку, треба да стоји: у књажевачку.

Одговории уркдиик: Јован Миодраговић