Prosvetni glasnik

— 51 -

7*

У ЗГРАДАМА СВЕГА добрим 47'95 ириличним • ■ • 33 р 29 рђавим 18'76 Колико каквих зграда има у сваком округу иосебице казаће иам проценти у овоме прегледу.

ОКРУЗИ 1)КРАКТЕМЕХТ8

Проценат школских зграда у стању ј Роиг сеп!; с1ез ћа1,1- Ј теп48 сГесо1ев Лапз Ш1 е1а1;

добром ћоп

н О О И 'гч ** 5 м 2 8 % & а

хп ° > Л- 1

Ваљевски ЈФ Уа1уето

61-54

28-21

10-25

Врааски — Уга^пе •

32-14

53-57

14-29

Крагујевачки — КтаЈЈ-ошетаЈг • •

52-38

31-75

15-87

Крајински -в Кгаупа

48-39

2903

22-58

Крушевачкн /,— Кгоисћеуа(;2 • ■ •

53-19

31-92

14-89

Моравски — Могата

50-85.

32-20

16-95

ПиротскијјЈ- Иго*е

31-82

22-73

45-45

Подрипски — РосМ^пе

59-10

22-72

18-18

Подунавски Рос1ипат1уе • • • •

46-00

31-00

23-00

Пожаревачки — Ројагета(;2 • • •

35-71

46-94

17-35

Руднички — Коис1п1к

38-89

27-78

33-33

Т имочки — ТЈток

54-17

45-83

■ ■«—

Топлички — ТорКга

26-92

57-69

15-39

Ужички — ОијКге

65-72

28-57

5-71

Црноречки — Тггпа Кека • ■ • •

55-26

31-58

13-16

Град Веоград- — УШе с1е Ве1§тас1е •

66-67

27-77

.5-56

Град Ниш - УШе с1е Шсће ■ • •

100-00

Свега — То^а!

47-95

33-29

18-76

Школских зграда, осим Београдаи Ниша, било је у добром стању највише у ужичком округу, за тим у ваљевском, подринском, црноречком и тимочком, а најмање у топличком. Школских зграда у приличном стању било је највише у топличком округу, за тим у врањском, пожаревачком и тимочком, а најмање у подринском. Рђавих школских зграда било је највише у пиротском округу, за тим у рудничком, подунавском и крајинском, а најмање у ужичком. Односна размера између школских зграда у добром стању и оних у приличном и рђавом била је као 100 : 108. Колико је било основних нткола по броју разреда видимо у овом прегледу.

Врој осно вних шкода — Иот ћг е с1'6со1ез ртпајгеа

које су имале разреда сц11 ауа1еп(; с1а8веа

хл Д о И 1" « ћс

, сз И о Н д « гд и

оз о "> м ™ Н ф о < т сЗ Д & =3

ОЗ Ф ћо сЗ '> И 02 н © § оз ® 3 ф сз О ТЗ

у опште еп депега!

један — •< ипе • • • •

13

2

3

12

15

два — с1еих

13

2

5

10

15

три — (;го1з ....

28

1

2

27

29

четири — ^иа(;ге • •

669

57

118

608

726

пет -- ■ ■ • — •

7

1

7

1

8

шест — 81Х

9

3

12

12

Сввга — Т о±а1 • •

739

66

147

658

805

Процепат —

Р о и

г с е 111;

Један — ипе два — с1еих • три -Ц^гом • четири — (]иаН'е пет — сш<[ • ШОСТ — 8IX •

Свега

То1а1 ■

1-76 1-76 3-79 90-53 094 1-22 10000

з-оз 3-03 1-52 86-36 1-52 4-54 10000

2-04 3-41 1-36 80-27 4-76 8-16 100 00

1-83 1-52 4-10 92-40 0-15

10000

1-86 1-86 3-60 90-19 100 1-49 10000

Види се, да је мушких школа с једним разредом и с два разреда било шест пута више, него женских, и то: с једним разредом била је једна четвртина по градовима, а три четвртине по селима; с два разреда била је једна трећина ио градовима, а две трећине по селима. Женска школа с три разреда била је само једна; остале су биле мушке, и то по градовима две, а остале по селима. Школа с четири разреда било је више мушких, него женских; више по селима, него по градовима. Женска школа с нет разреда била је само једна по селима. Женских школа са шест разреда била је само једна четвртина, а мушких три четвртине, и то све по градовима.

ОКРУЗП РЕРАВТЕМЕКТ8

Врој осноиних школа које су имало Котћге сГесо1еа рптајгез

< Ф 2 со а "3 § 2

X 3 О тЗ 1 с5

т "о и -м 1 н н

1 СО Рн 1 О И ° «•, В 2 ® 2 а ^ ^ м Св

у опште еп депега!

разреда

— скззез

Ваљевски — Уа1уеуо • • • •

1

2

36

39

Врањски — Уга§пе

1

1

1

25

28

Крагујевачки — Кга§ошеуа4г

2

3

1

57

63