Prosvetni glasnik

окрузима највећи проценат деце, и мушке и женске, школује се у црноречком округу, а најмањи у топличком. У седам округа био је за дечаке већи проценат од средњега процента, за девојчице у четири округа, а за децу у опште у шест округа. Ови бројеви показаће нам разлику између процената дечака и девојчица у појединим окрузима. Тако, на сто дечака, који су од извеснога броја дораслих за школу ову и походили, долазило је од равнога броја девојчица, у округу:

ТОПЛИЧКОМ

.... 9*8

подунавском

• • • • 10-8

рудничком

.... 11-8

пожаревачком • • • •

.••• 12-4

ниротском

.... 13*4

подринском

.... 13*8

врањском

.... 14-6

крушевачком ....

ужичком

.... 16*3

ТИМОЧКОМ

.... 16-5

ваљевском

.... 16*7

моравском

.... 17-4

крагујевачком • • • •

црноречком

• ••• 19*2

краЈинском

.... 20-0

у Нишу •

.... 61-7

» Београду

• . • > 83-3

у опште

.... 17-7

Дакле, у крајинском округу било је у основној школи девојчица преко два пута више него у топличком округу, сразмерно према броју дечака којч се школују. У црноречком округу школовао се највећи проценат деце од оне која су за школу дорасла. Односна размера између црноречког округа и осталих била је, и то:

У ОКРУГУ

ТОПЛИЧКОМ ....

100 :

34-5

ТИМОЧКОМ ....

»

44-4

врањском ....

• • • »

»

47-9

ваљевском • • •

• • • Ј,

»

57-1

ужичком ....

* * * »

»

59-2

пиротском ....

' ' ' »

»

60-5

рудничком • • •

...»

»

62-9

подринском • • •

»

»

67-0

крушевачком • •

. . . >у

»

71-0

моравском • • •

' * " »

»

77-5

пожаревачком • •

>

81-7

иодунавском , » 83'6 крагу.јевачком » » 86-9 крајиноком '» » 934 у Беотраду » » 242-4 » Нишу » » 268-5 Колико су остали окрузи заостали иза црноречког округа у школовању деце види се из ових размера. Међу тим и у самом црноречком округу, у коме је, као што се види, релативно најповољније школовање, школује се само једна, чвтвртинЛ од деце дорасле за школу. У овој таблици видећемо колико је било ђака у појединим разредима основних школа на крају 1891.—1892. школске године.

На крају 1891.—1892. школ. године било је лама — А 1а 1ш с1е Гаппее ксоШге 1891. ауаћ (1еа е1еуев Дапн 1ев есо1ез

ђака у —1892.

шкоУ Р АЗРЕД С1.А88Е

сс Д О § сЗ 1 6)0 И

_ & ^ ш И д 5« § 2

8 Ђ -■§ |^г сз & 3

со а> ш а о н о & О оЗ о =3 О ГТн о >

"л ОЈ = -ш о 05

I 11 III IV 1 V ! VI

18 .762 14.658 11.849 9.929 743 177

2.317 2.036 1.665 1.458 49 12

6.995 6Л66 5.048 4.569 779 189

14.084 10.528 8.466 6.818 13

21.079 16.694 13.514 11.387 792 189

Свега — То4а1 • • •

56.118

7.537

23.746

39.909

63.655

Од сто уписаних ђака било је на крају школ. године у школама — 8иг 100 е1етеб шзсгНв И у ауаН а 1а Пп с1е Гаппее всо1а1ге с1апз 1еа есо1ез

I II III IV V VI

87-22 87-77 8.5-04 71-93 60-83

84-38 86-90 84-48 79^63 35-77 52-17

83-78 87-28 84-70 81-65 68-21 60-19

88-54 91-18 89-01 8616 46-43

86-90 8970 87-35! 84-31! 67-69 60-19

Свега — То1а1 • ■

87-31

83-27

83-55

88-87

86-81

Као што се види, у првом разреду је било највише ђака, и тај је број постепено опадао у старијим разредима тако, да је у четвртом разреду мушких школа тек половина остала. Још је већи опадак у сеоским школама. Женске школе мање су изгубиле ученица, него мушке; градске школе мање, него сеоске. У опште у нети разред дођу само три ђака од стотине који су почели учити први