Prosvetni glasnik
окрузима највећи проценат деце, и мушке и женске, школује се у црноречком округу, а најмањи у топличком. У седам округа био је за дечаке већи проценат од средњега процента, за девојчице у четири округа, а за децу у опште у шест округа. Ови бројеви показаће нам разлику између процената дечака и девојчица у појединим окрузима. Тако, на сто дечака, који су од извеснога броја дораслих за школу ову и походили, долазило је од равнога броја девојчица, у округу:
ТОПЛИЧКОМ
.... 9*8
подунавском
• • • • 10-8
рудничком
.... 11-8
пожаревачком • • • •
.••• 12-4
ниротском
.... 13*4
подринском
.... 13*8
врањском
.... 14-6
крушевачком ....
ужичком
.... 16*3
ТИМОЧКОМ
.... 16-5
ваљевском
.... 16*7
моравском
.... 17-4
крагујевачком • • • •
црноречком
• ••• 19*2
краЈинском
.... 20-0
у Нишу •
.... 61-7
» Београду
• . • > 83-3
у опште
.... 17-7
Дакле, у крајинском округу било је у основној школи девојчица преко два пута више него у топличком округу, сразмерно према броју дечака којч се школују. У црноречком округу школовао се највећи проценат деце од оне која су за школу дорасла. Односна размера између црноречког округа и осталих била је, и то:
У ОКРУГУ
ТОПЛИЧКОМ ....
100 :
34-5
ТИМОЧКОМ ....
»
44-4
врањском ....
• • • »
»
47-9
ваљевском • • •
• • • Ј,
»
57-1
ужичком ....
* * * »
»
59-2
пиротском ....
' ' ' »
»
60-5
рудничком • • •
...»
»
62-9
подринском • • •
»
»
67-0
крушевачком • •
. . . >у
»
71-0
моравском • • •
' * " »
»
77-5
пожаревачком • •
>
81-7
иодунавском , » 83'6 крагу.јевачком » » 86-9 крајиноком '» » 934 у Беотраду » » 242-4 » Нишу » » 268-5 Колико су остали окрузи заостали иза црноречког округа у школовању деце види се из ових размера. Међу тим и у самом црноречком округу, у коме је, као што се види, релативно најповољније школовање, школује се само једна, чвтвртинЛ од деце дорасле за школу. У овој таблици видећемо колико је било ђака у појединим разредима основних школа на крају 1891.—1892. школске године.
На крају 1891.—1892. школ. године било је лама — А 1а 1ш с1е Гаппее ксоШге 1891. ауаћ (1еа е1еуев Дапн 1ев есо1ез
ђака у —1892.
шкоУ Р АЗРЕД С1.А88Е
сс Д О § сЗ 1 6)0 И
_ & ^ ш И д 5« § 2
8 Ђ -■§ |^г сз & 3
со а> ш а о н о & О оЗ о =3 О ГТн о >
"л ОЈ = -ш о 05
I 11 III IV 1 V ! VI
18 .762 14.658 11.849 9.929 743 177
2.317 2.036 1.665 1.458 49 12
6.995 6Л66 5.048 4.569 779 189
14.084 10.528 8.466 6.818 13
21.079 16.694 13.514 11.387 792 189
Свега — То4а1 • • •
56.118
7.537
23.746
39.909
63.655
Од сто уписаних ђака било је на крају школ. године у школама — 8иг 100 е1етеб шзсгНв И у ауаН а 1а Пп с1е Гаппее всо1а1ге с1апз 1еа есо1ез
I II III IV V VI
87-22 87-77 8.5-04 71-93 60-83
84-38 86-90 84-48 79^63 35-77 52-17
83-78 87-28 84-70 81-65 68-21 60-19
88-54 91-18 89-01 8616 46-43
86-90 8970 87-35! 84-31! 67-69 60-19
Свега — То1а1 • ■
87-31
83-27
83-55
88-87
86-81
Као што се види, у првом разреду је било највише ђака, и тај је број постепено опадао у старијим разредима тако, да је у четвртом разреду мушких школа тек половина остала. Још је већи опадак у сеоским школама. Женске школе мање су изгубиле ученица, него мушке; градске школе мање, него сеоске. У опште у нети разред дођу само три ђака од стотине који су почели учити први